Pet vrsta glavobolje koje nikako ne bi trebalo da ignorišete

Glavobolja je jedna od najčešćih zdravstvenih tegoba, a migrene su takođe veoma rasprostranjene. Prema podacima Fondacije za istraživanje migrene (Migraine Research Foundation), u gotovo svakom četvrtom domaćinstvu u Sjedinjenim Američkim Državama postoji osoba koja se suočava sa migrenama. One se ubrajaju među najčešće bolesti u svetu.

Ljudi koji redovno imaju tenzione glavobolje ili migrene, ali se između tih epizoda osećaju dobro, uglavnom nemaju razloga za posebnu zabrinutost, objašnjava Stiven Silberstajn, profesor i direktor Centra za glavobolje pri Univerzitetu Tomas Džeferson u Filadelfiji.

Međutim, situacija je drugačija kada se pojavi glavobolja koja se po intenzitetu ili karakteristikama razlikuje od uobičajene.

„Ako glavobolja deluje drugačije nego inače ili se prvi put susrećete sa takvom vrstom bola, važno je pažljivije ispitati šta se dešava“, istakao je Silberstajn za HuffPost.

Ovakve tegobe nazivaju se sekundarnim glavoboljama. Merl Dajmond, predsednica i direktorka Klinike za glavobolje Dajmond u Čikagu i članica Nacionalne fondacije za glavobolje, objašnjava da one čine svega tri do četiri odsto svih prijavljenih glavobolja, ali mogu biti znak ozbiljnih zdravstvenih problema.

Stručnjaci izdvajaju pet vrsta glavobolja koje ne treba zanemariti, kao i simptome na koje je posebno važno obratiti pažnju.

1. Iznenadna i izuzetno jaka glavobolja

Ako se bol u glavi pojavi naglo i veoma je intenzivan, posebno ukoliko inače nemate glavobolje, važno je da to ne ignorišete.

„Glavobolja koja nastaje veoma brzo i izuzetno je jaka može biti znak aneurizme mozga“, upozorava Dajmond.

Aneurizma nastaje kada krvni sud u mozgu počne da se širi usled slabljenja njegovog zida. Kako se krv nakuplja, može doći do curenja ili pucanja krvnog suda, što može izazvati krvarenje u mozgu i moždani udar.

Ovakva glavobolja često se naziva gromovita glavobolja, upravo zbog iznenadnog nastanka i izuzetno snažnog bola.

Ukoliko osetite ovakav bol, ne čekajte da prođe. Odmah potražite medicinsku pomoć ili se uputite u najbližu zdravstvenu ustanovu.

2. Nova glavobolja koja je najizraženija ujutru

Iako mnogi pomisle da iznenadna glavobolja može ukazivati na tumor mozga, Dajmond objašnjava da to najčešće nije slučaj.

Glavobolje povezane sa tumorima često se javljaju u određenom delu glave, u zavisnosti od mesta na kojem se promena nalazi. Mogu biti uporne, a karakteristično je i da se bol pojačava ujutru, nakon buđenja.

Ukoliko primetite da se glavobolja ponavlja, ne prolazi ili je naročito izražena u jutarnjim satima, važno je da se obratite lekaru radi procene.

3. Glavobolja praćena drugim simptomima, poput povišene temperature

Glavobolja udružena sa temperaturom, osipom ili ukočenošću vrata može biti znak virusne infekcije, ali i ozbiljnijih stanja poput meningitisa.

„Reč je o akutnoj bakterijskoj infekciji moždanih ovojnica“, objašnjava Dajmond.

Čak i ako inače često imate glavobolje, važno je da obratite pažnju na druge simptome koji se istovremeno javljaju, kako biste na vreme potražili pomoć.

Isto važi i za glavobolju praćenu temperaturom, gubitkom čula ukusa ili mirisa, drhtavicom, otežanim disanjem ili izraženim umorom. Ovakva kombinacija simptoma može ukazivati i na infekciju koronavirusom.

4. Glavobolje koje se javljaju pri ustajanju ili postaju sve jače

Glavobolja koja se pojavljuje ili menja intenzitet prilikom ustajanja može ukazivati na poremećaj pritiska unutar lobanje, odnosno na njegovu previsoku ili prenisku vrednost, objašnjava Silberstajn.

Takođe, ukoliko bol postaje sve intenzivniji kako vreme prolazi, to može biti znak različitih zdravstvenih problema i razlog da se obratite lekaru.

Uopšteno, hroničan bol ne treba zanemarivati, čak ni kada nije naročito intenzivan.

5. Glavobolje koje se prvi put javljaju u poznijim godinama

Starost je još jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir.

„Ako osoba ima 50 ili više godina i ranije nikada nije imala problema sa glavoboljama, uzrok bi mogla da bude bolest poznata kao temporalni arteritis“, navodi Silberstajn.

Ovo oboljenje podrazumeva zapaljenje arterija u predelu glave i slepoočnica, a može izazvati jake glavobolje, osetljivost kože glave, bol u vilici i probleme sa vidom. Zahteva hitnu lekarsku procenu jer može dovesti do trajnog gubitka vida.

Važno je obratiti pažnju i na promene kod osoba koje se godinama suočavaju sa glavoboljama. Ukoliko se njihov karakter iznenada promeni, odnosno bol postane drugačiji nego ranije, neophodno je potražiti medicinski savet.

„Recimo da imate 40 godina i odjednom dobijete potpuno drugačiju glavobolju ili primetite promenu simptoma. O tome treba da obavestite svog lekara, jer se karakteristike glavobolje menjaju i potrebno je utvrditi zbog čega“, objašnjava Dajmond.

Kako da znate kada je zbog glavobolje potrebno potražiti pomoć?

U zavisnosti od intenziteta bola i pratećih simptoma, važno je proceniti kakva medicinska pomoć je potrebna. Stručnjaci izdvajaju nekoliko smernica.

Ako je glavobolja praćena neurološkim simptomima, odmah potražite pomoć

Zamagljen vid, slabost ruke ili noge, otežan govor ili nerazgovetan izgovor reči mogu ukazivati na ozbiljan neurološki problem. U takvim situacijama ne treba čekati, već je potrebno odmah otići u bolnicu.

Ako se vaše uobičajene glavobolje promene, obratite se lekaru

Lekar treba da zna za svaku značajniju promenu u načinu na koji inače doživljavate glavobolju.

„Ponekad je teško brzo doći do lekara, pa ako ne možete da dobijete termin u kratkom roku, nemojte se ustručavati da odete u hitnu službu“, savetuje Dajmond.

Ako je glavobolja blaga, ali uporna, pomenite je na sledećem pregledu

Čak i kada bol nije intenzivan, važno je da o njemu obavestite lekara. Tako ćete lakše utvrditi mogući uzrok, pronaći odgovarajući način za ublažavanje tegoba i pratiti eventualne promene.

„Ako imate glavobolje celog života, a jedna epizoda je nešto jača nego inače, to ne mora nužno da bude znak za uzbunu. Međutim, ako se iznenada pojavi glavobolja bez očiglednog razloga, to je upozorenje da vam je potrebna brza medicinska procena“, zaključuje Silberstajn.