Istraživači iz Velike Britanije i SAD-a pratili su 50 osoba sa viškom kilograma koje su prošle kroz dva posebna plana ishrane. Oba plana su imala jednaku nutritivnu vrednost - istu količinu masti (uključujući i zasićene), ugljenih hidrata, vlakana, soli, pa čak i voća i povrća.

Razlika je bila u stepenu obrade hrane: jedan jelovnik se oslanjao na ultra-prerađenu hranu (gotove musli štanglice ili lazanje iz zamrzivača), dok je drugi bio zasnovan na minimalno prerađenim namirnicama, kao što su ovsena kaša pripremljena preko noći i domaći bolonjeze.

Oba režima su dovela do gubitka kilograma, ali su ispitanici na minimalno prerađenoj ishrani izgubili u proseku duplo više kilograma, uz izraženije smanjenje nezdravih masnih naslaga i bolju kontrolu žudnje za nezdravom hranom.

„Prethodne studije su povezivale ultra-prerađenu hranu sa lošijim zdravstvenim ishodima“, kaže klinički naučnik Semjuel Diken sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL). „Ali nije sva ultra-prerađena hrana nužno nezdrava ako gledamo samo njen nutritivni sastav.“

Kako dodaje, cilj ove studije bio je da ispita kakvu ulogu sam proces obrade hrane ima u okviru postojeće nutritivne preporuke i kako to utiče na težinu, krvni pritisak, telesni sastav i subjektivne faktore poput apetita i žudnje.

Iako su gubici u težini bili skromni – 2% kod MPF dijete i 1% kod UPF dijete – studija je trajala samo osam nedelja (sa četiri nedelje pauze između režima), pa bi efekti dugoročno mogli da budu znatno izraženiji.

„Dva odsto možda ne deluje mnogo, ali važno je napomenuti da učesnici nisu aktivno pokušavali da smanje unos određene hrane“, objašnjava Diken. „Projekcija na godišnjem nivou pokazuje da bi muškarci mogli da izgube oko 13%, a žene 9% telesne mase uz minimalno prerađenu ishranu, naspram samo 4% kod muškaraca i 5% kod žena na ultra-prerađenoj dijeti.“

Iako je reč o malom istraživanju koje nije obuhvatilo osobe sa posebnim dijetetskim potrebama, studija donosi nove dokaze o uticaju načina obrade hrane na gojaznost  i dodatno ističe važnost pridržavanja celovitih nutritivnih smernica.

„Današnji globalni prehrambeni sistem forsira loše prehrambene navike i gojaznost, pre svega zbog ogromne dostupnosti jeftine, nezdrave hrane“, kaže Kris van Tuleken, istraživač globalnog zdravlja na UCL-u.

„Ova studija pokazuje da nije presudan samo sadržaj masti, soli i šećera, već i način na koji je hrana obrađena.“