Većina ljudi u ovo doba godine pati od alergijskog rinitisa ili alergije na polen, što može izazvati kijanje, zapušen nos, suzenje očiju i svrab u grlu. Stanje obično počinje u detinjstvu ili pubertetu, ali se kod nekih razvija kasnije u životu. „Najbolji način da se nosite sa alergijama je podrška imunološkom sistemu“, kaže nutricionistkinja Peni Krouter, koja je podelila svoje preporuke o ishrani za ljude osetljive na polen. Evo šta ona savetuje:

1. Antioksidansi: „Antioksidansi su esencijalne hranljive materije za zaštitu imuniteta“, kaže ona, jer uništavaju destruktivne supstance zvane slobodni radikali, koji svakodnevno napadaju naše ćelijske membrane usled stresa i zagađivača kojima smo izloženi. „Zdrave ćelijske membrane su ključne za imunitet jer čine zaštitnu barijeru protiv spoljnih napadača“, objašnjava. Najbolji izvori antioksidanata u ishrani su voće i povrće, dodaje ona, a najvažniji nutrijenti koji su nam potrebni su vitamini A, C i E, a minerali cink i selen su najvažniji antioksidativni nutrijenti. Isto tako, postoje mnogi biljni antioksidansi, kao što je npr. katehin iz zelenog čaja ili kurkumin iz kurkume.

2. Vitamin A i C: „Vitamin A jača delikatne spoljašnje membrane nosa, grla, digestivnog trakta i pluća, koji su prva linija odbrane od spoljašnjih napada“, kaže Krauter. Nedostatak vitamina A ili retinola povećava rizik od infekcije, a najviše ga ima u mlečnim proizvodima, jetri i masnoj ribi. „Vitamin C je glavni nutrijent za podršku imunitetu, pa je preporučljivo jesti što više paprika, kupusa, crne ribizle, graška, jagoda, limuna, kivija, pomorandže, grejpfruta i paradajza“, kaže ona. „Bioflavonoidi; takođe poznati kao vitamini P; su moćni antioksidansi koji se prirodno javljaju tamo gde se nalazi vitamin C i pomažu u zaštiti od oštećenja ćelija, parazita i bakterija. Takođe pomažu u održavanju dobre cirkulacije krvi u plućnom tkivu i podržavaju zdravu imunološku funkciju, i najviše ih ima u paprici, bobičastom voću i citrusima“.

3. Cink: „Cink je apsolutno neophodan za zdrav imuni sistem jer proizvodnja i funkcija imunih ćelija i hormona vezanih za imuni sistem zavise od adekvatnog nivoa cinka. Loš osećaj ukusa ili mirisa, smanjen apetit, česte infekcije i belo fleke na noktima mogu da budu znaci nedostatka cinka", objasnila je ona. „Cinka nema u izobilju u hrani, osim u mesu poput jagnjetine i morskih plodova. Najbolji vegetarijanski izvori cinka su pekan orasi, ovas, raž, sušeni grašak i mleveno seme bundeve.

4. Folna kiselina i B12: Folna kiselina je potrebna za hranjenje imunih ćelija koje uništavaju bakterije i za održavanje adekvatnog nivoa limfocita. B12 se uglavnom nalazi u hrani životinjskog porekla; meso, jaja, sir i sardine.

5. Vitamin D i Omega 3: „Vitamin D je od vitalnog značaja za funkciju imuniteta, a telu je potrebna sunčeva svetlost da bi ga proizvelo. Izvori hrane bogati ovim vitaminom i omega 3 su puter, sir, masna riba, semenke, losos, tunjevina, skuša i hladno ceđena ulja kao što su laneno i konopljino ulje. Najbolji izvori omega 6 masti su suncokretovo i susamovo seme.

"Crevna flora takođe ima značajan uticaj na imunitet jer takozvane 'prijateljske' bakterije koje naseljavaju creva proizvode supstance koje uravnotežuju imunološku funkciju. Zato jedite puno običnog jogurta koji sadrži korisne bakterije i zapamtite da je šećer idealna hrana za bujanje kvasnih organizama u crevima, što želite da izbegnete.Takođe, šećer blokira unos vitamina C, pa pazite na njegov unos!, napominje nutricionista i savetuje da vodite računa o zdravlju jetre jer sadrži specijalizovane imune ćelije koje filtriraju i razgrađuju bakterije i alergene. „Jedan od načina da se smanji pritisak na njih je smanjenje konzumacije alkohola. Dobra hrana za jetru su šargarepa i cvekla“, rekla je ona za Mirror.