Kako su iguane prešle 8.000 kilometara da stignu do tropskog Fidžija?
Iguane su poznate po tome što se mogu prevoziti na plutajućoj vegetaciji, a zabeležena su i njihova "putovanja" od čak 1.000 kilometara do Galapagosa. Međutim, najduže poznato prelaženje okeana među kopnenim životinjama pripada praprecima fidžijskih iguana, pokazuje novo istraživanje biologa sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju i Univerziteta u San Francisku.
19-03-2025
|13:26
|Autor / Izvor: Naxi media, Earth.com
Prema genetskoj analizi, ove iguane prešle su neverovatnih 8.000 kilometara – od zapadne obale Severne Amerike do udaljenih ostrva Fidžija i Tonge – pre oko 34 miliona godina. Njihovo naseljavanje poklopilo se sa vulkanskim poreklom ovih ostrva, čime su postale jedan od najupečatljivijih primera takozvane "prekooceanske disperzije" – procesa kojim biljke i životinje osvajaju novoformirana ostrva.
Kako su iguane preživele ovo putovanje?
Istraživači pretpostavljaju da su se iguane, ili njihova jaja, našle na plutajućim biljkama koje je neka snažna oluja odnela na okean. Zahvaljujući svojoj izdržljivosti i mogućnosti da dugo prežive bez hrane i vode, iguane su uspele da prežive mesece na pučini dok ih okeanske struje nisu dovele do Pacifika.
„Ako postoji neka vrsta guštera koja bi mogla da preživi takvo putovanje, to su upravo preci pustinjskih iguana“, kaže autor studije Sajmon Skarpeta.
Genetski dokazi otkrivaju poreklo fidžijskih iguana
Ranije su postojale teorije da fidžijske iguane potiču iz Južne Amerike ili Australije, ali nova sveobuhvatna genetska analiza odbacuje te hipoteze. Upoređivanjem više od 4.000 gena iz različitih vrsta iguana, naučnici su utvrdili da su fidžijske iguane najbliže severnoameričkim pustinjskim iguanama iz roda Dipsosaurus.
To znači da su se njihovi putevi razišli pre oko 34 miliona godina, što se poklapa sa vremenom kada su se Fidži ostrva formirala.
Evolutivni autsajderi Pacifika
Danas na Fidžiju i Tongi žive četiri vrste fidžijskih iguana, sve ugrožene zbog uništavanja staništa, invazivnih vrsta i ilegalne trgovine. One su jedini predstavnici svoje grupe u Pacifiku, potpuno izolovani od ostatka iguana koje uglavnom naseljavaju Ameriku.
„Čim se pojavilo kopno tamo gde je sada Fidži, iguane su ga verovatno naselile. Sam događaj je neverovatan, bez obzira na tačan trenutak kada se desio“, kaže profesor Džimi Mekgvajer sa UC Berkeley.
Ovo otkriće ne samo da rešava misteriju porekla fidžijskih iguana, već i pokazuje koliko su prirodne sile, poput okeanskih struja i oluja, važne u oblikovanju biodiverziteta na udaljenim ostrvima.
