Prvo i osnovno – nije svaka masnoća loša. Telo mora da skladišti višak energije, a to čini kroz masno tkivo. Masnoća nas takođe greje, štiti dlanove, stopala i sedalni deo od udaraca i trenja. Potkožna masnoća, koja se često nakuplja na kukovima i zadnjici, može čak imati i zaštitnu ulogu. Bez ikakvih masnih rezervi, naše zdravlje bi ozbiljno trpelo.

Ipak, višak masnoće u predelu stomaka nije dobar znak. Može ukazivati na prisustvo visceralne masti – duboko smeštenog masnog tkiva koje obavija unutrašnje organe i znatno povećava rizik od bolesti. Ova vrsta masti je otpornija na insulin, sklonija je izazivanju upala i brže oslobađa masne kiseline pod stresom, što povećava rizik od metaboličkih oboljenja.

Najlakši način da procenite da li imate višak visceralne masti jeste merenje odnosa obima struka i kukova. Izmerite najuži deo struka i najširi deo kukova, pa podelite prvu vrednost sa drugom. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, zdrav odnos je manji od 1 za muškarce i manji od 0,85 za žene.

Možemo li ciljati baš stomak?

Nažalost, ne baš. Mesto na telu gde telo skladišti (i gubi) masnoće zavisi najviše od genetike, pola i hormona – stvari koje su van naše kontrole. Žene prirodno imaju više telesne masti od muškaraca, delom zbog uloge koju masti imaju u trudnoći i dojenju. Niz genetskih studija pokazao je da postoji više od 300 genetskih varijacija koje utiču na raspored telesne masti – dakle, nečiji oblik tela ne može lako da se promeni.

To znači da će gubitak sala sa stomaka nekima ići teže nego drugima – jednostavno zato što im telo tu prirodno skladišti mast. Ali kada mršavite, gubite masnoću svuda, pa tako i na stomaku – ako vam je to prirodno mesto za taloženje viška.

Šta zaista pomaže?

Gubitak kilograma se postiže kada unosite manje kalorija nego što ih trošite – ali to nije uvek jednostavno. Osećaj gladi, metabolizam i odgovor tela na dijetu takođe variraju od osobe do osobe.

Jedna strategija koja nekima pomaže je povremeni post, koji može izgledati ovako:

Dijeta 5:2 – normalno se jede pet dana u nedelji, dok se dva dana kalorijski unos smanjuje na oko 800 kalorija.

Ograničeno vreme za jelo – jedete u ograničenom vremenskom periodu (npr. samo tokom 10 sati dnevno).

Prema analizi iz 2023. objavljenoj u časopisu Obesity, različite varijante povremenog posta imaju efekat – sve pomažu da jedemo manje.

Što se tiče popularnih „low-carb“ ili keto dijeta, istraživanja za sada ne potvrđuju da bilo koja konkretna promena ishrane može ciljati baš salo sa stomaka. Slično važi i za lekove za mršavljenje – neki, poput pioglitazona, delimično utiču na visceralne masti, ali se koriste samo u lečenju dijabetesa.

A vežbanje?

Vežbanjem sagorevamo kalorije i gradimo mišiće – što može pomoći u gubitku težine. Ipak, neka istraživanja pokazuju da intenzivno vežbanje može i povećati apetit, što nekima otežava proces mršavljenja.

HIIT treninzi (intervali visokog intenziteta) su se pokazali kao efikasan način za sagorevanje masti i poboljšanje forme – studija iz 2018. pokazala je da su korisni za muškarce i žene. Ali nijedna vežba ne može ciljano „topiti“ masnoće sa stomaka. Ono što može pomoći jeste dosledan trening koji angažuje celo telo.

Mišići se mogu oblikovati ciljanom vežbom (npr. trbušnjaci), ali to neće uticati na raspored masnoće. Zbog toga je korisnije da se krećete celim telom, a ne da radite samo vežbe za stomak.