Anonimnost nam dopušta da kažemo šta god želimo i to bez bilo kakvih posledica. Iako se na filmu i televiziji prikazuju brojne zanimljive teorije o načinima za otkrivanje laži, u stvarnosti je ipak teže shvatiti da li neko govori istinu ili ne.

Dr. Džef Henkok, stručnjak je na polju laži i obmana, a ovo su podaci do kojih je došao na osnovu analiza. Spremite se, možda vam se neće dopasti.

- Lažemo svakog dana - Ljudi lažu u proseku jednom dnevno. Moglo bi se reći da je to začudujuce malo, s obzirom na to da se svakodnevno susrećemo sa brojnim skandalima i prevarama.

- Oči (ne) lažu - Veruje se da proučavanje pokreta očiju i/ili promene u glasu može da pomogne u otkrivanju neistine. Ova tvrdnje su u suštini netačne.

- Lažemo kako bismo se nekom dopali i poboljšali prvi utisak o nama

- Oko 80 % korisnika jednog sajta za upoznavanje laže u nekoj od 3 osnovne kategorije: visina, težina i godine. Žene najčešce kriju broj kilograma, a muškarci visinu. Kako bi prikrili svoje godine, neretko se služe i fotošopom.

- Otkrivanje laži nije lako - Čovek može da detektuje laž u samo 54% slučajeva, odnosno, potrebno je da neko bude prilično vešt lažov kako bismo posumnjali u njegove reči. Međutim, postoje osobe kojima je veoma lako da otkriju neistinu. Jedna studija je pokazala da medu 20. 000 ljudi postoji svega 18 onih koji pogađaju laž u više od 90% slučajeva.

- Laži prate trendove - Posmatrajuci ljude koji lažu, naučnici su ustanovili odredene profile. Priče koje sadrže neistine uglavnom koriste sledeće fraze: 1. Manje "ja" izjava (psihološki način distanciranja od laži). 2. Manje reči poput "ali", "osim", "pored" (kako bi se umanjila složenost laži).

- Više negativnih emocija - Dr. Henkok pretpostavlja da je ovo poslednji faktor oslobadanje od krivice. "Negativna emocija je zapravo metod kojim se izaziva sažaljenje ili simpatija slušaoca, kome se na taj način skreće pažnja sa suštine, odnosno laži", kaže dr Henkok.