Šta je kortizol i čemu služi?

Kortizol je hormon koji proizvode nadbubrežne žlezde, smeštene iznad bubrega. Njegovo lučenje kontrolišu delovi mozga – hipotalamus i hipofiza – u skladu s onim što se dešava u našem telu i okruženju. Njegova glavna uloga je da:

Reguliše odgovor tela na stres. Kada doživimo stresnu situaciju, telo prvo luči adrenalin – što nam daje osećaj "bori se ili beži" – a zatim kortizol, kako bismo ostali fokusirani i spremni. Kortizol podstiče oslobađanje šećera iz jetre za brzu energiju.

Podržava metabolizam.

Kortizol kontroliše način na koji telo koristi masti, proteine i ugljene hidrate za proizvodnju energije.

Suzbija upale.

Kratkoročno, kortizol može da smanji upalu i ojača imunitet. Ali, ako je stalno visok, efekat je suprotan – imunitet slabi i dolazi do hroničnih zapaljenskih procesa.

Reguliše krvni pritisak.

Povišen kortizol može izazvati povišen pritisak, dok nizak nivo može dovesti do hipotenzije.

Dovodi u ravnotežu šećer u krvi.

Kortizol podiže nivo glukoze, dok insulin spušta – kad je kortizol stalno visok, povećava se rizik od dijabetesa tipa 2.

Utiče na san.

Kortizol je najniži uveče, a najviši rano ujutru – to je deo tvog prirodnog ritma buđenja. Ako je poremećen, dolazi do nesanice i jutarnjeg umora.

Pomaže telu da se oporavi.

Nakon stresa, kortizol treba da se smanji i pomogne telu da se vrati u ravnotežu. Kada se to ne dešava, osećamo se iscrpljeno i "izduvano".

Kada je potrebno da proverimo kortizol?

Ako se već duže vreme osećamo iscrpljeno, razdražljivo ili nam se čini da telo ne reaguje "kako treba", možda je vreme da obratimo pažnju na kortizol. Evo nekoliko znakova koji mogu ukazivati na disbalans:

konstantan umor, iako spavamo dovoljno

nesanica ili loš kvalitet sna

osećaj napetosti, nervoze, anksioznosti

česte glavobolje i problemi s koncentracijom

naglo gojenje, posebno oko stomaka

slabljenje imuniteta, infekcije, sporo zarastanje rana

visok krvni pritisak

pojačana žeđ i često mokrenje

bubuljice, strije, stanjena koža i lako stvaranje modrica

razdražljivost i promenljivo raspoloženje

slabost mišića i osećaj težine u telu

dijagnoza dijabetesa tipa 2

usporen rast kod dece i češće lomljenje kostiju kod odraslih

Ovo su sve simptomi koje ne treba ignorisati, naročito ako traju duže i remete svakodnevni život.

Stres i kortizol: začarani krug

Postoje tri osnovne vrste stresa koje pokreću oslobađanje kortizola:

Akutni stres, kada si u nekoj iznenadnoj opasnosti – npr. izbegneš saobraćajnu nesreću.

Hronični stres, kada se svakodnevno suočavaš sa frustracijama, problemima na poslu, finansijskim pritiscima ili bolestima u porodici.

Traumatski stres, kao što su teški životni događaji, nesreće, nasilje, gubitak, koji mogu izazvati dugoročne posledice poput PTSP-a.

Problem nastaje kada stres traje dugo, a telo nastavi da luči kortizol kao da je i dalje "alarm uključеn". Vremenom, to može iscrpeti organizam i dovesti do ozbiljnih posledica – kako fizičkih, tako i psihičkih.

Zašto je važno održavati ravnotežu?

Kortizol sam po sebi nije loš – bez njega ne bismo mogli da se probudimo ujutru, da se borimo sa virusima ili da reagujemo u hitnim situacijama. Ali kao i sa svim u telu, ključ je u balansu.

Ako se prepoznajte u ovim simptomima ili sumnjate da stres utiče na vaše zdravlje, ne oklevajte da se obratite lekaru i proverite nivoe hormona. Postoje jednostavne analize koje mogu dati jasnu sliku, a postoji i mnogo načina da se nivo kortizola prirodno reguliše – promenom životnih navika, ishranom, snom, kretanjem i – što je najvažnije – učenjem kako da upravljamo stresom.