Šta se dešava u telu kada ne unosimo dovoljno vlakana?

1. Veći rizik od kardiovaskularnih bolesti

Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok smrti u SAD, sa više od 659.000 preminulih svake godine. Među glavnim faktorima prevencije je upravo ishrana bogata vlaknima.

Jedna velika analiza pokazala je da svaki dodatni unos od 7 g vlakana dnevno smanjuje rizik od srčanih bolesti za 9%. Druga analiza, u kojoj je učestvovalo preko 650.000 ljudi, otkrila je da su oni sa najvećim unosom rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana imali najmanji rizik od koronarne bolesti srca. Za zdravlje srca, u ishranu uvrstite ovsene pahuljice, bobičasto voće i orašaste plodove.

2. Moguće kraći životni vek

Osim što čuvaju srce, vlakna doprinose i dugovečnosti. Ljudi koji unose više vlakana imaju manji rizik od smrtnosti iz svih uzroka, čak i ako nemaju srčane bolesti.

Dobra vest je da i mali porast unosa pravi razliku: dodatnih 10 g vlakana dnevno smanjuje rizik od prevremene smrti za 10%. To odgovara, na primer, jednoj batati i pola šolje leblebija.

3. Povećana upala u telu

Hronične upale su povezane sa bolestima poput dijabetesa tipa 2, raka i srčanih oboljenja. Nedostatak vlakana, uz faktore poput stresa i pušenja, mogu doprineti većoj upali u organizmu.

Iako su potrebna dodatna istraživanja, postoje dokazi da integralne žitarice i hrana bogata vlaknima smanjuju markere upale.

4. Slabiji imunitet

Vlakna ne hrane samo nas, već i „dobre“ bakterije u crevima. One jačaju imuni sistem u digestivnom traktu (poznat kao GALT – limfoidno tkivo povezano s crevima) i pomažu odbrani organizma od infekcija.

Dok probiotici iz jogurta, kefira ili kimčija unose korisne bakterije, prebiotici - vlakna iz pšenice, oraha, banana, mahunarki - hrane te bakterije i održavaju crevnu floru snažnom. Kombinacija oba je najbolja podrška za imunitet.

5. Teže regulisanje telesne težine

Mršavljenje i održavanje težine znatno je teže bez vlakana. Ona usporavaju varenje i apsorpciju hrane, dajući telu vreme da registruje sitost. Takođe pomažu stabilizaciji šećera u krvi i insulina, što doprinosi sagorevanju masti umesto njihovom skladištenju.

Vlakna nemaju kalorije, a vezuju deo masti i drugih nutrijenata, smanjujući ukupni unos energije. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji jedu više vlakana u proseku mršaviji i imaju manje telesne masti, čak i bez ograničavanja kalorija.

Ako je teško uneti ih dovoljno kroz hranu, mogu se koristiti i suplementi vlakana.

6. Problemi sa varenjem

Milioni ljudi širom sveta pate od sindroma iritabilnog creva, sa simptomima poput zatvora, dijareje i nadimanja. Vlakna pomažu i kod jednog i kod drugog – usporavaju rad creva kada je potrebno (dijareja), a ubrzavaju ga kada je usporen (zatvor).

Pored toga, vlakna jačaju zidove debelog creva i smanjuju rizik od raka ovog organa, hemoroida, divertikuloze i upalnih bolesti creva.

Zaključak

Nedostatak vlakana u ishrani može da utiče na zdravlje srca, imunitet, dužinu života, telesnu težinu i probavu. Redovan unos voća, povrća, žitarica i mahunarki najbolja je zaštita za ceo organizam.