Stres je sastavni deo modernog života, ali postoje određene situacije i faktori koji posebno mogu da izazovu stres i remete svakodnevne aktivnosti. Verovatno nismo u mogućnosti da se u potpunosti oslobodimo svih ovih navika, ali možemo da obratimo pažnju na njih i da ih redukujemo.

U današnje vreme, većina ljudi ima visok nivo stresa. Izveštaj Američkog psihološkog udruženja navodi da je 2023. godine oko trećine ljudi starosti od 18 do 44 godine ocenilo svoj nivo stresa kao 8–10 na skali od 1–10. Dakle, ako osećate konstantan stres, niste sami.

Svi se nekad osećamo iscrpljeno i napeto, a onda često upadamo u začarani krug loših osećanja i ne umemo brzo da iskočimo iz "tog voza". Ako osetite napetost, bes ili nalet tuge potrebno je da razvijete određene mehanizme kako biste se brzo oslobodili loših osećanja.

Mentalna iscrpljenost je slična fizičkom umoru, ali umesto mišića, iscrpljuje se vaš um. Najčešće se pojavljuje kada se duže vreme fokusirate na neku mentalno zahtevnu aktivnost. Takođe, možete osećati ovu vrstu "moždane iscrpljenosti" ako ste stalno na oprezu ili pod stresom. Posao, briga o deci ili starijim roditeljima i druge obaveze mogu dovesti do mentalne iscrpljenosti.

Napetost i stres postali su neizbežni saputnici savremenog načina života. Bilo da se suočavate s poslovnim obavezama, svakodnevnim izazovima ili ličnim pritiscima, ovi osećaji često prate našu svakodnevicu. Ipak, postoje brojne tehnike koje možete lako primeniti kako biste se opustili, umanjili stres i povratili osećaj unutrašnje ravnoteže.

Stres je postao neizbežan deo modernog života, ali određene situacije i faktori mogu dodatno da pojačaju njegov intenzitet, narušavajući tako naše svakodnevne aktivnosti i osećaj ravnoteže. Iako možda nije moguće potpuno se osloboditi svih navika koje doprinosе stresu, neke stvari ipak možemo da kontrolišemo. Prepoznavanjem uzročnika stresa i uvođenjem manjih promena u rutinu, imamo šansu da smanjimo njihov uticaj i postepeno povratimo osećaj unutrašnjeg mira i stabilnosti.

Redovno vežbanje, kontrola stresa i povećan unos vlakana i probiotika mogu pomoći u snižavanju nivoa šećera u krvi. Međutim, ove promene načina života ne mogu zameniti medicinsku terapiju za dijabetes ili druge metaboličke poremećaje.

U današnjem svetu, svaka neprijatnost često se doživljava kao razlog za uzbunu. Nesporazum? Povređena osećanja? Odmah zakazujemo terapiju. I dok klasična terapija ima svoju vrednost, nekada razgovor o problemima može dodatno naglasiti njihovu težinu. Umesto toga, postoje i drugačiji načini da poboljšate mentalno zdravlje – oni koji će vas naterati da se zaista osećate življe.

Možda imate osećaj da morate stalno da nastavljate dalje, čak i kada ste već pod stresom i anksiozni. Ali, vi niste robot i niste stvoreni da neprestano radite. Vreme je da se zaustavite i opustite. Tehnike opuštanja treba da postanu prioritet u vašem životu. Ako to ne učinite, mogli biste iskusiti ozbiljne fizičke i mentalne probleme – zato reagujte na vreme.

Kako godine prolaze, menja se i pogled na život. Ono što je nekada delovalo kao veliki problem, danas se čini potpuno nebitnim. Pripadnici generacije „baby boomera“ naučili su iz iskustva da postoje stvari oko kojih zaista ne vredi gubiti ni vreme ni živce. Shvatili su da briga oko sitnica ne donosi ništa dobro.

Naše društvo veliča konstantnu akciju. Ponosno nosimo etiketu "radoholičar" kao orden. Hvalimo se pretrpanim rasporedima, kao da time dokazujemo koliko smo uspešni. Penjemo se uz metaforične karijerne lestvice, guramo kroz besane noći i dane uz pomoć kofeina, sve u ime napretka, ostvarenja ciljeva i dosezanja mesta na kom ćemo konačno biti srećni — mesta na kom ćemo jednog dana moći da uspemo.

Nivo šećera u krvi zavisi od brojnih različitih faktora. Njegovo povećanje može biti posledica prekomernog unosa prerađenih ugljenih hidrata, ali i određenih nezdravih životnih navika.