Kada pomislite na nivo šećera u krvi, takođe poznat kao glukoza, prva stvar koja vam verovatno pada na pamet je koliko šećera unosite - ako to zaista jeste slučaj, onda vam je jasno šta treba da radite. Međutim, imajte u vidu da hrana nije uvek okidač za povišen šećer.

Unos ugljenih hidrata igra značajnu ulogu u nivou šećera u krvi. Ugljeni hidrati, bilo da se radi o voću, žitaricama ili slatkišima, na kraju se razgrađuju i metabolišu u glukozu. Konzumiranje velikih količina ugljenih hidrata, posebno hrane sa dodatkom šećera i bez vlakana, preplavljuje krvotok glukozom i može da izazove dramatičan porast šećera u krvi.

Međutim, ovo nije jedina stvar koja utiče na nivo glukoze.

Druge navike koje nemaju veze sa onim što ili koliko jedete takođe utiču na to kako telo reguliše šećer. Dakle, ako ste nedavno testirali krv ili ste koristili aparat za merenje glukoze i primetili više od željenog nivoa, ili ako ste osetili da imate malo energije, to može biti zbog jednog ili više od ova četiri podmukla faktora.

1. Stres

Hormoni kao što su adrenalin i kortizol se oslobađaju pod stresom. U stvarnim stresnim situacijama, oslobađanje ovih hormona povećava budnost i proizvodnju energije – što znači da će šećer u krvi skočiti, ali u ovim kratkoročnim situacijama taj energetski skok je zapravo poželjan. Morate biti oprezni i puni energije da biste se nosili sa bilo kojom situacijom. A kada se taj stresor ukloni, nivoi ovih hormona se vraćaju u stanje mirovanja i sve je ponovo izbalansirano.

Problem nastaje kada stres ne nestane.

Stres na poslu, finansijske brige, veze, roditeljstvo i svakodnevne nevolje takođe izazivaju disbalans ovih hormona. Hronično visoki nivoi kortizola mogu da povećaju nivo šećera u krvi.

Šta možete da uradite u vezi sa tim: Eliminisanje stresa nije nužno cilj ovde, ali trudite se da ga držite pod kontrolom. Joga, blage vežbe i duge šetnje mogu da pomognu...

2. Loš san

Spavanje utiče na šećer u krvi na nekoliko načina. Nedostatak sna takođe može da uzrokuje porast nivoa kortizola tokom dana ili porast nivoa glukoze i da učini telo manje efikasnim u snižavanju visokog nivoa šećera u krvi.

Nedovoljno spavanje može da poremeti hormone gladi i možda ćete primetiti da ste gladniji tokom dana i manje siti nakon jela.

Šta da učinite u vezi s tim: Optimalna količina sna za većinu je između sedam i devet sati noću. Izbegavajte da gledate u ekrane sat ili više pre spavanja i smanjite temperaturu u spavaćoj sobi.

3. Nedovoljna aktivnost

Nepravilno kretanje je takođe povezano sa nepovoljnim nivoom šećera u krvi. Mišićima je potrebna energija za kretanje tokom vežbanja i crpiće glukozu iz krvi kao gorivo ako mogu. 2022. godine, istraživači su otkrili da je hodanje ili čak stajanje dva do pet minuta sat ili dva nakon jela bilo dovoljno da ima značajan uticaj na nivo glukoze u krvi. Intenzivnije vežbanje ima još veći efekat.

Šta da uradite: Ne sedite dugo, posebno odmah nakon jela. Prekinite dan kratkim šetnjama po kući ili komšiluku i obavezno uključite duže kardio vežbe i vežbe snage u svoju nedeljnu rutinu.

4. Vreme obroka

Nije uvek ono što jedete ono što utiče na vaš šećer u krvi, već je bitno vreme kada situ tu hranu unosite. Telo ima tendenciju da bude metabolički aktivnije ujutru, što znači da je spremnije da efikasno razgradi hranu, očisti glukozu iz krvi i zatim je iskoristi. Jelo kasno uveče, neposredno pre spavanja, povezano je sa preteranim i produženim odgovorom na glukozu u krvi nego čak i konzumacija istog obroka samo četiri sata ranije uveče.

Šta možete da uradite u vezi sa tim: Večera je obično najveći obrok u danu za većinu ljudi, pa razmislite o tome da je pomerite i da jedete do 19 h, a većinu svog energetskog unosa ograničite na doručak i ručak, prenosi MBG.