Šta se događa sa našim organizmom kada smo previše pod stresom?

„Stres je prirodan odgovor na zahteve i pritiske života. To mogu da izazovu različiti faktori, uključujući radne obaveze, finansijska pitanja, probleme u odnosima i velike životne promene“, kaže Edmond Hakim, sertifikovani lekar interne medicine i medicinski direktor u Vellbridge-u. 

Posebno, stres može da donese ozbiljne fizičke, bihevioralne i mentalne efekte koji u velikoj meri utiču na zdravlje.

Kardiovaskularni sistem

Kako objašnjava klinički konsultant Markus Smit, kardiovaskularni sistem je posebno ranjiv jer stres povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak, što može dovesti do srčanih problema. Takođe, prisustvo hormona stresa kao što su kortizol i epinefrin dovode do oksidativnog stresa i upale, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Takođe može izazvati sužavanje krvnih sudova koronarne arterije, a u ekstremnim slučajevima može dovesti do srčanog udara.

Respiratorni sistem

Kada je stres visok, disanje može postati plitko i ubrzano. Osim toga, rizik od dobijanja respiratorne bolesti ili pogoršanja postojećeg respiratornog stanja je veći jer stres pogoršava imuni odgovor tela. Osim toga, oslobađaju se inflamatorni citokini, što povećava proizvodnju sluzi i sužava disajne puteve.

Imuni sistem

Kada telo otkrije stres, imuni sistem slabi. „Endokrini sistem reaguje oslobađanjem hormona stresa poput kortizola, koji, kada je povišen tokom dužeg perioda, može poremetiti metaboličke funkcije i oslabiti imuni sistem“, kaže Smit.

Ovo, zauzvrat, može povećati podložnost infekcijama i pogoršati hronične inflamatorne bolesti, kaže Shervood.

Probavni sistem

Kada doživimo stres, oslobađaju se neurohormoni zvani kateholamini, što značajno utiče na naš gastrointestinalni sistem. Na kraju, protok krvi u crevima se smanjuje, što može izazvati dijareju ili zatvor, u zavisnosti od osobe. Nije iznenađujuće, studije su otkrile da je stres usko povezan sa sindromom iritabilnog creva (IBS).

Muskuloskeletni sistem

Nije tajna da stres može izazvati napetost mišića. Zamislite samo kako biste se osećali kada biste dobili masažu posle stresne radne nedelje. Pa, to je zbog kaskade fizioloških odgovora koji se dešavaju kada vaše telo doživi stres. Aktivacija simpatičkog nervnog sistema kao rezultat stresa može dovesti do napetosti mišića, glavobolje i migrene, napominje Šervud.

Reproduktivni sistem

Visok nivo stresa može da uguši i reproduktivno funkcionisanje. On potiskuje oslobađanje ključnih reproduktivnih hormona koji igraju ulogu u proizvodnji testosterona i funkciji jajnika. 

Anksioznost i depresija

„Produženi ili nekontrolisani stres može izazvati takve unutrašnje poremećaje da zapravo izazivaju mentalno zdravlje. Kada imamo zaista stresan život (ili ne upravljamo svojim stresom dobro), veća je verovatnoća da ćemo imati depresiju, anksioznost, OKP, poremećaje upotrebe supstanci, poremećaje u ishrani, itd“, kaže Morosi.

Promene apetita

Kada je vaš nivo stresa previsok, „Možda ćemo prestati da dobijamo znake gladi (ili unutrašnje poruke da počnemo da jedemo), a možda ćemo prestati da dobijamo znake sitosti (internih poruka da prestanemo da jedemo)“, kaže Amorosi.

Na kraju, stres može da smanji vašu sposobnost da se hranite zdravo ili intuitivno, da izazove mučninu ili druge gastrointestinalne smetnje, da dovede do averzije prema hrani ili poveća rizik od prejedanja, kaže Amorosi.

Poremećaji spavanja

Stres i san su dvosmerna ulica. Visok stres može dovesti do lošeg sna, a loš san može povećati stres.

Prema Američkom psihološkom udruženju, odrasli koji prijavljuju manje stresa kažu da spavaju više i boljeg kvaliteta od onih koji prijavljuju visok stres. Stres često izaziva povećanu anksioznost i budnost, što može izazvati nesanicu, primećuje Smit.

U drugim slučajevima, san se može koristiti kao sredstvo za bekstvo od stresa, a da se ne dođe do korena problema. „Na primer, ako prespavam kada sam uznemiren jer mi to pomaže da izbegnem stresore, mogu poremetiti ciklus spavanja, što dovodi do pogoršanja mog raspoloženja“, kaže Amorosi.