Samo 22 badema dnevno za dugovečnost i zdravlje

Na pojavu oksidativnog stresa utiču brojni faktori načina života - loša ishrana, pušenje, previše alkohola, nedostatak fizičke aktivnosti, ali i spoljašnji uticaji poput zagađenja i zračenja. On je povezan sa razvojem ozbiljnih bolesti, uključujući povišen pritisak, bolesti bubrega, dijabetes tipa 2, reumatoidni artritis, Alchajmerovu bolest i različite vrste karcinoma.

„Pronalaženje načina da se oksidativni stres smanji ključno je jer upravo taj disbalans stoji u osnovi mnogih hroničnih bolesti, od kardiovaskularnih do neurodegenerativnih, kao i samog procesa starenja“, objašnjava dr Rozario Ligresti, gastroenterolog i direktor The Pancreas Center u Hackensack University Medical Center u Nju Džersiju.

Dr Dženifer Čeng, endokrinološkinja u Hackensack Meridian Jersey Shore University Medical Center, dodaje: „Oksidativni stres može da oslabi lučenje insulina u pankreasu, doprinese insulinskoj rezistenciji, kao i ošteti krvne sudove, povećavajući rizik od infarkta i moždanog udara.“

Hrana bogata antioksidansima kao preventiva

Ranija istraživanja već su pokazala da unos namirnica bogatih antioksidansima - poput zelenog lisnatog povrća, citrusa, bobičastog voća i orašastih plodova - smanjuje rizik od oksidativnog stresa.

Sada nova studija, objavljena u časopisu Scientific Reports, otkriva da konzumiranje oko 60 grama badema dnevno (oko 22 komada) može značajno smanjiti oksidativni stres, poboljšati oksidativno zdravlje i na taj način produžiti životni vek u zdravlju.

Šta je pokazalo istraživanje?

Naučnici su analizirali podatke iz osam studija koje su obuhvatile 424 učesnika - uključujući zdrave osobe, ali i one sa viškom kilograma, pušače i pacijente sa hroničnim bolestima poput koronarne bolesti i povišenog holesterola.

U zavisnosti od studije, učesnici su unosili od 5 do čak 168 g badema dnevno, tokom perioda od 4 do 24 nedelje. Rezultati su pokazali jasnu vezu: unos više od 60 g badema dnevno značajno je smanjio markere ćelijskog oštećenja, poput malondialdehida (MDA) i 8-hidroksi-2'-deoksiguanozina (8-OHdG).

Osim toga, primećeno je i poboljšanje antioksidativne odbrane organizma, kao i blago, ali značajno smanjenje nivoa mokraćne kiseline, još jednog pokazatelja oksidativnog stresa.

Zašto baš bademi?

Dr Ligresti, koji nije učestvovao u istraživanju, kaže da rezultati nisu iznenađujući: „Bademi su bogati antioksidansima poput vitamina E i polifenola, koji štite ćelije od oštećenja. Ova sistematska analiza dodatno potvrđuje njihovu reputaciju kao zdrave namirnice, ali i kvantifikuje efekat - jasno pokazujući da veći unos badema može imati merljiv biološki uticaj.“

Prema njegovim rečima, ovakvi nalazi nude pristupačan i bezbedan način da se prevenira razvoj bolesti i očuva dugoročno zdravlje.

Kalorije ne treba zaboraviti

Dr Čeng dodaje da bademi mogu biti posebno koristan međuobrok za osobe sa dijabetesom tipa 2, ali upozorava na njihov kalorijski sadržaj: 60 g badema ima oko 350 kalorija.

„Zato bademe treba koristiti kao zamenu za neki drugi, manje zdrav obrok, a ne dodavati ih pored uobičajene ishrane. Ako neko sa viškom kilograma ili dijabetesom poveća unos kalorija, to može doneti više štete nego koristi“, kaže ona.

Njena preporuka je jasna: „Zamenite kesicu čipsa porcijom badema i tako ćete uneti zdravu grickalicu koja štiti ćelije i smanjuje rizik od oštećenja organizma.“