Određene grickalice mogu da doprinesu zimskom gojenju, pokazuje studija
Određene vrste hrane tokom zime mogu da „zbune“ vaš biološki sat i podstaknu telo da skladišti više masti, pokazuje novo istraživanje. Naime, naučnici sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) otkrili su da masti iz ishrane mogu da utiču na to kako naše telo „meri“ protok godišnjih doba.
28-11-2025
|14:06
|Autor / Izvor: Naxi media, Science Focus
„Otkrili smo da vrsta hrane koju jedemo pomaže našem biološkom satu da prepozna koje je doba godine“, rekao je dr Den Levin, postdoktorski istraživač iz oblasti neurologije na UCSF-u, za BBC Science Focus.
Prema njihovim nalazima, veći unos zasićenih masti koje se nalaze u crvenom mesu, puteru, kolačima, pitama i drugim pecivima bogatim maslacem, aktivira protein PER2, koji „govori“ telu da je leto i da treba da skladišti više energije kako bi se pripremilo za hladnije mesece.
S druge strane, nezasićene masti iz orašastih plodova, semenki, masne ribe i biljnih ulja šalju telu signal da je „zimski režim“ aktivan i da treba da sagoreva energiju, a ne da je skladišti.
Istraživanje je sprovedeno na miševima, koji su bili izloženi različitim periodima svetla i tame, kako bi se simulirala promena godišnjih doba.
Miševi su imali 12 sati svetla dnevno kako bi se simulirali proleće i jesen, 20 sati svetla za „leto“ i samo četiri sata svetla za „zimu“.
Kako su noći postajale duže u veštačkom zimskom okruženju, miševi na uravnoteženoj ishrani pokazivali su normalno ponašanje počinjali su da trče na točku čim padne mrak. Međutim, miševi na ishrani bogatoj mastima budili su se sporije i počinjali da budu aktivni mnogo kasnije, što ukazuje na poremećaj unutrašnjeg sata.
Dodatna ispitivanja pokazala su da su miševi koji su konzumirali mnogo zasićenih masti tek nakon nekoliko sati mraka postajali aktivni, što ukazuje na još veći poremećaj cirkadijalnog ritma.
Dr Levin naglašava da, iako je studija rađena na miševima, način na koji protein PER2 povezuje ishranu i biološki sat postoji kod više vrsta, uključujući i ljude.
„Smatramo da se veliki deo saznanja do kojih smo došli na osnovu istraživanja na miševima može primeniti i na ljude. Biće zanimljivo videti koje razlike, ako ih ima, postoje između vrsta“, rekao je on.
