Ako vam ovo zvuči poznato, niste sami. Post-odmor tuga zaista postoji i češća je nego što mislite.

„Povratak u realnost nakon odmora može biti izazovan“, kaže psihoterapeutkinja Kara Lisi, specijalizovana za stres i sagorevanje. „Čak i ako ste se na odmoru potpuno opustili, svakodnevni vizuelni i zvučni podražaji mogu vas podsvesno podsetiti na stres koji ste osećali pre nego što ste otišli.“

Tifani Grin, terapeutkinja iz Čikaga koja u radu koristi traumu-informisani pristup, ističe da iza tog naglog emocionalnog preloma često stoji dublji psihološki razlog.

„Tuga nakon odmora može proisteći iz kognitivne disonance“, objašnjava ona. „Razumete važnost povratka obavezama i rutini, ali istovremeno čeznete za odmorom, spontanosti i radošću koju ste doživeli na putovanju. Taj unutrašnji konflikt može vas emotivno blokirati.“

Ali dobra vest je: osećaj tuge nakon povratka ne znači da s vama nešto nije u redu, niti da odmor nije bio dovoljno dobar. Razlika u tempu između odmora i svakodnevice može delovati kao šok, ali ono što zaista pravi razliku jeste način na koji sebi olakšavate prelaz.

Psiholozi se slažu: uz nekoliko namernih koraka, moguće je preneti deo mira i inspiracije s puta u svakodnevicu. Evo nekoliko proverenih saveta kako da se lakše prilagodite, čak i kad vam je kofer već raspakovan:

1. Ostavite dan-dva za "sletanje"

„Najbolji način da olakšate povratak u svakodnevicu jeste da sebi date dan ili dva predaha kod kuće pre nego što se vratite obavezama“, kaže Grin.

Ovo vreme služi da se rasteretite i prilagodite, da raspakujete stvari, operete veš ili jednostavno duže spavate. Bez tog tampon-perioda, povratak na posao može da izazve šok za telo i um.

2. Ponesite deo odmora sa sobom

I Grin i Lisi preporučuju da neki detalj sa putovanja unesete u svakodnevni život.

„Savetujem klijentima da sa sobom ponesu simboličan suvenir s odmora uključujući fotografiju, neki predmet, miris, odnosno bilo šta što evocira opuštenost“, kaže Grin.

Na primer, stavite fotografiju s odmora na radni sto ili nosite privezak koji vas podseća na putovanje. Lisi predlaže i da kod kuće pripremite jelo koje ste jeli na odmoru jer vam to pomaže da produžite taj osećaj uživanja.

3. Upoznajte svoj grad iz nove perspektive

Ono za čim često čeznemo posle putovanja jeste osećaj otkrivanja novog.

„Ljudi prirodno teže novinama, i ne, ne morate svaki put da putujete da biste ih doživeli“, kaže Lisi. Predlaže da posetite novi restoran, obiđete deo grada u kojem niste bili ili jednostavno promenite rutu kojom svakodnevno šetate.

I male promene mogu probuditi isti istraživački duh koji ste imali na odmoru.

4. Postavite male, dostižne ciljeve

„Povratak u pun radni tempo može delovati zastrašujuće“, kaže Lisi. Zato preporučuje da ne krenete odmah u trku sa rokovima, već da sebi zadate 1–2 jednostavna cilja:

– Leći ranije uveče

– Odvojiti vreme za samo jedan zadatak dnevno (npr. oprati veš)

Ovi mali koraci pomažu da se postepeno vratite u rutinu, bez dodatnog pritiska.

5. Osluškujte svoje emocije

Ako osećaj tuge ne prolazi ni posle nekoliko dana, ili se sa odmora vraćate jednako iscrpljeni kao kad ste otišli, to može biti signal dubljeg problema.

„Ako se neko vrati s puta i i dalje se oseća fizički i emotivno iscrpljeno, to može ukazivati na sagorevanje ili čak depresiju“, upozorava Grin.

U tom slučaju, razmislite o traženju podrške i ponovnom preispitivanju obaveza i strategija za upravljanje stresom.

6. Isplanirajte sledeći odmor (ako možete)

Bez obzira da li se radi o velikom putovanju ili vikend begu iz grada planiranje vremena za odmor pre nego što dođe do sagorevanja pomaže da briga o sebi postane prioritet, a ne posledica iscrpljenosti.

„Iščekivanje sledećeg putovanja donosi osećaj uzbuđenja, što povećava motivaciju i poboljšava raspoloženje“, kaže Grin. Lisi dodaje: „Najbolji trenutak za planiranje novog odmora je onda kada ste mirni, stabilni i opušteni, a ne kada ste već iscrpljeni.“

Zato, ako možete, rezervišite sledeći put što pre, čak i ako ste se upravo vratili sa prethodnog.