Kako da prevarite mozak i naterate ga da uradi ono što stalno odlažete?
Mozak je podložniji nagovaranju nego što mislite. Bilo da je u pitanju vežbanje, pranje sudova ili priprema za težak razgovor, njegova prva reakcija je da izbegne neprijatnost i napor. Dobra vest je da postoji način da tu unutrašnju otpornost zaobiđete - ako razumete kako mozak funkcioniše. Stručnjaci kažu da možete naučiti da smanjite otpor i lakše se pokrenete, čak i kada ste premoreni ili vam nedostaje volje.
30-09-2025
|11:04
|Autor / Izvor: Naxi media, Real Simple
Važno je znati da otpor prema zadacima nije lenjost, već odbrambeni mehanizam. „Mozak nije podešen za ono što je dobro za nas, već za ono što je sigurno i efikasno“, objašnjava terapeutkinja i edukatorka za nervni sistem Kortni Šram. „Teški zadaci pokreću osećaj nesigurnosti, napora ili rizika od neuspeha, a nervni sistem to registruje kao pretnju.“ Evo osam trikova koje preporučuju psiholozi i terapeuti:
1. Preformulišite zadatak kao izbor
Umesto da kažete „moram da vežbam“, probajte sa „biram da se pokrenem jer želim više energije“. Kada nešto doživite kao izbor, a ne obavezu, lakše se motivišete jer se aktivira osećaj kontrole.
2. Probajte „somatski reset“
Ako osećate blokadu pred zadatak, uključite telo: prošetajte, uradite nekoliko dubljih udaha i izdaha, protresite ruke ili ramena. Kratka fizička aktivacija resetuje nervni sistem i pomaže da izađete iz „zamrznutog“ stanja.
3. Spojite obavezu sa zadovoljstvom
Operite sudove uz omiljeni podkast ili počastite sebe kafom dok slažete veš. Ova tehnika, poznata kao „temptation bundling“, povezuje prijatno iskustvo sa nečim što odlažete i tako olakšava pokretanje.
4. Pravilo od pet minuta
Zadajte sebi da zadatak radite samo pet minuta i stanite ako želite. Najteže je početi, a često se dogodi da, kada krenete, nastavite i duže.
5. Podelite zadatak na manje korake
Umesto da razmišljate „moram da sredim ceo ormar“, krenite od jedne police. Kada se fokusirate na male i jasne korake, smanjujete osećaj preplavljenosti i stičete osećaj postignuća korak po korak.
6. Vizualizujte kraj
Zamislite kako ćete se osećati kada završite - olakšanje, uređen prostor, čekirana stavka na listi. Zatim definišite prvu prepreku i prvi korak, npr. pripremite odeću za trening da biste smanjili otpor kad dođe trenutak da krenete.
7. Oslonite se na društvenu podršku
Radite uz nekoga - uživo ili onlajn. Dogovorite zajednički radni termin, prijavite napredak partneru ili se uključite u „body doubling“ praksu (prisustvo druge osobe dok radite). Društveni faktor dodaje motivaciju i smanjuje prokrastinaciju.
8. Izaberite pravi trenutak
Mozak najbolje funkcioniše kada ste odmorni. Teže zadatke planirajte za deo dana kada imate najviše energije (najčešće pre podne ili rano popodne), a lakše obaveze ostavite za period kada ste umorni. Ako ne uspete odmah, budite blagi prema sebi – samosaosećanje pomaže da brže nastavite gde ste stali, umesto da zapnete u osećaju krivice.
