Za mnoge korisnike, ChatGPT je postao idealan "terapeut": pažljivo "sluša", upija poverljive informacije i daje empatične odgovore. Neki tvrde da pruža gotovo jednak nivo razumevanja kao i pravi stručnjaci. Uz to, korišćenje ChatGPT-a je znatno jeftinije - dok klasične terapije mogu da koštoju mnogo, dok mesečni pristup naprednim verzijama ovog alata košta oko 200 dolara, uz neograničen broj sesija.

Iako brojna pozitivna iskustva sugerišu da četbot može biti koristan, pogotovo zbog stalne dostupnosti, stručnjaci ističu da ChatGPT nije i ne može biti zamena za pravog terapeuta. Iz kompanije OpenAI za magazin Fortune poručuju da njihova tehnologija ne bi trebalo da se koristi kao zamena za profesionalne savete, a to stoji i u njihovim uslovima korišćenja. ChatGPT redovno savetuje korisnicima koji mu se obrate s ličnim ili zdravstvenim problemima da potraže stručnu pomoć.

AI terapija – nova nada ili opasna zabluda?

Na društvenim mrežama, priče o korisnosti "AI terapije" su sve brojnije. Ljudi navode da algoritam reaguje smireno, daje umirujuće i empatične odgovore i da je izuzetno praktičan.

U jednoj viralnoj objavi na Redditu, korisnik piše da mu je ChatGPT pomogao više nego 15 godina klasične terapije. Iako njegova priča nije potvrđena, tvrdi da su mu svakodnevni razgovori sa četbotom više koristili nego ijedan raniji tretman – kako stacionarni, tako i ambulantni. „Ne mogu da objasnim koliko mi se život promenio. Osećam se viđeno, podržano, i napredovao sam više za nekoliko nedelja nego tokom godina tradicionalne terapije“, napisao je.

Drugi korisnik je istakao ključnu prednost veštačke inteligencije: dostupnost. „Obožavam ChatGPT kao terapeuta. Ne projektuje svoje probleme na mene. Ne zloupotrebljava autoritet. Spreman je za razgovor i u 11 uveče“, napisao je.

Mnogi dodaju da je i finansijski povoljniji – čak i najskuplja verzija ChatGPT-a deluje pristupačno u poređenju s terapijom koja se bez osiguranja plaća po seansi.

Opasnosti preterane zavisnosti od ChatGPT-a

Alyssa Petersel, klinička socijalna radnica i osnivačica platforme MyWellbeing, upozorava da AI terapija može imati vrednost uz tradicionalnu terapiju, ali ne i umesto nje. Veštačka inteligencija može biti korisna u vežbanju tehnika koje se nauče tokom psihoterapije – kao što su borba protiv negativnih misli – ali ne bi trebalo da se koristi kao glavni ili jedini izvor pomoći. Preterano oslanjanje na četbot može oslabiti sposobnost da se sami nosimo sa stresom, upozorava Petersel. U nekim situacijama, zdravo je rešavati probleme bez pomoći drugih.

Ipak, neka istraživanja pokazuju da AI nekad čak nadmašuje terapeute po tonu i empatiji. Studija Univerziteta u Torontu (objavljena u časopisu Communications Psychology) navodi da su odgovori AI četbota često saosećajniji od onih koje daju terapeuti, koji mogu vremenom razviti "empatijski umor". Međutim, stručnjaci ističu da veštačka inteligencija ipak nudi samo površnu empatiju, bez dubljeg razumevanja.

Rizici emocionalne vezanosti i pogrešnih saveta

Malka Shaw, licencirana klinička socijalna radnica, kaže da AI odgovori nisu uvek objektivni. Neki korisnici razvijaju emocionalne veze sa četbotovima, što posebno zabrinjava kada su u pitanju mlađi korisnici. U prošlosti su algoritmi znali da daju pogrešne ili čak opasne savete koji učvršćuju predrasude ili promovišu mržnju.

U jednoj tragičnoj situaciji, majka četrnaestogodišnjeg dečaka Sewella Setzera iz Floride tužila je platformu Character.ai, tvrdeći da je njen sin počinio samoubistvo nakon razgovora sa četbotom. U Teksasu je pokrenuta slična tužba – roditelji tvrde da je četbot rekao njihovom autističnom detetu da ubije roditelje.

Iz Character.ai navode da ne komentarišu slučajeve u toku, ali ističu da njihovi četbotovi označeni kao „psiholog“, „terapeut“ ili „doktor“ sadrže upozorenja da nisu namenjeni za profesionalni savet. Takođe, imaju posebnu verziju svog sistema za korisnike mlađe od 18 godina, s ugrađenim zaštitama koje sprečavaju razgovore o samopovređivanju i nude korisne resurse.

Postavljanje dijagnoze – još jedna opasna oblast

Još jedan problem jeste to što AI može postavljati pogrešne dijagnoze. „Postavljanje dijagnoze u oblasti mentalnog zdravlja nije egzaktna nauka“, kaže Shaw. „Čak i najiskusnijim stručnjacima treba mnogo godina da to nauče.“ Veštačka inteligencija nema intuiciju koja je često ključna u psihoterapiji.

Ljudi se sve češće obraćaju AI-ju, umesto da guglaju simptome, kaže psihološkinja Vaile Wright iz Američke psihološke asocijacije (APA). Međutim, ignorisanje zdravog razuma u korist tehnologije može imati ozbiljne posledice, kako pokazuju ranije pomenuti slučajevi.

APA je poslala pismo američkoj Federalnoj komisiji za trgovinu (FTC) u kojem izražava zabrinutost zbog tzv. “chatbotova za društvo” – posebno kada se predstavljaju kao “psiholozi”. APA je razgovarala sa članovima FTC-ja, ali su oni kasnije razrešeni dužnosti.

„Ti četbotovi nisu stručnjaci, a znamo da generativna AI često izmišlja informacije kada ne zna odgovor“, rekla je Wright. „To nam je najveća briga.“

Mogu li terapijski AI alati imati mesto u budućnosti?

Iako trenutno postoje ozbiljne prepreke, stručnjaci ne isključuju mogućnost da bi se u budućnosti AI mogao koristiti na odgovoran i siguran način, posebno za one koji ne mogu da priušte klasičnu terapiju. Wright naglašava da bi takva tehnologija morala biti razvijana u saradnji s licenciranim stručnjacima i uz stroge etičke smernice.

„Ako se razviju odgovorno, bezbedno i pokažu efikasnost, verujem da nove tehnologije mogu pomoći onima koji zaista nemaju druge opcije“, zaključuje Wright.