Studija, sprovedena u divljini Afrike, gde ove životinje žive, podržava teoriju da su ljudi možda nasledili od primata sklonost ka alkoholu i sposobnost da ga metabolišu, iako je za nas toksičan.

Istraživači su prikupili voće koje šimpanze jedu i izmerili njegov sadržaj etanola, koji nastaje fermentacijom šećera. Zaključili su da naši evolucijski rođaci svakodnevno konzumiraju alkohol.

I to ne u malim količinama. Kroz veliku količinu voća koje jedu, istraživači procenjuju da životinje dnevno unesu oko 14 grama (pola unce) alkohola.

Kada se uzme u obzir telesna masa, to je kao da šimpanze svakodnevno popiju jedno veliko pivo, rekao je Aleksej Maro, glavni autor studije objavljene u časopisu Science Advances, za AFP.

„To nije zanemarljiva količina alkohola, ali je vrlo razblažena i više povezana sa hranom,“ dodao je Maro, doktorand na Univerzitetu Kalifornija, Berkeley.

Teorija "pijanog majmuna"

„Prvi put smo videli da naši najbliži živi srodnici zaista rutinski konzumiraju fiziološki značajne doze alkohola svakodnevno,“ rekao je Maro.

Ovo se uklapa u teoriju „pijanog majmuna“ koju je pre više od decenije izneo američki biolog Robert Dudley, koji je koautor nove studije.

Prema teoriji, ljudi vole alkohol i mogu ga metabolisati jer su naši primatni preci svakodnevno unosili alkohol kroz voće koje su jeli.

„Hipoteza pijanog majmuna sve više postaje realnost,“ rekao je Maro. „Mada ime je nespretno. Bolje ime bi bilo evolutivni mamurluk.“

Teorija je prvobitno naišla na skepticizam stručnjaka, ali je poslednjih godina dobila na značaju, jer su studije pokazale da neki primati jedu fermentisano voće i, kada imaju izbor između nektara sa različitim sadržajem alkohola, biraju ono sa većim procentom.

Natanijel Domin, profesor antropologije i evolutivne biologije na Dartmouth College-u, koji nije učestvovao u studiji, pozdravio je rezultate:

„Ovaj rad je impresivan,“ rekao je za AFP.

Domin je dodao da studija „stavljanjem tačke na debatu o prisustvu etanola u tropskom voću“ rešava jednu dilemu.

Međutim, dodao je da studija postavlja nova pitanja o biološkim i ponašajnim posledicama hronične niske izloženosti etanolu kod ne-ljudskih primata.

Još jedno nerešeno pitanje je da li šimpanze aktivno traže voće sa alkoholom ili ga jedu samo kada ga pronađu. Istraživači kažu da trenutno ne znaju odgovor.

Pitanje konzumiranja alkohola kod šimpanzi i dalje će biti predmet istraživanja, kako bi se bolje razumelo poreklo ljudske konzumacije alkohola, ali i procenili njeni rizici i potencijalne koristi, prema Maru.

„Možemo puno naučiti o sebi kroz šimpanze,“ zaključuje Maro.