Nije da su „Kako si?“ i slični izrazi poput „Šta ima?“ ili „Kako ide?“ nešto strašno. To su društvene konvencije koje svi koristimo. Čak se i autoru ovog teksta ponekad omakne da ih upotrebi.

Ali skoro svaki put kad ovako podstaknemo razgovor, pristajemo na malu društvenu „laž“. I pitajući i odgovarajući, znamo da to zapravo ne znači ono što izgovaramo.

Instinktivno vam je jasno: retko kada „Kako si?“ zaista podrazumeva iskren odgovor. U većini slučajeva očekujemo uobičajeni automatizovani odgovor: „Dobro, hvala, a ti?“ - i tek onda prelazimo na ono što nas zapravo zanima.

Problem je u tome što ova navika, iako naizgled bezazlena, može ostaviti negativan utisak. Tu na scenu stupa emocionalna inteligencija.

Ljudi sa izraženijom emocionalnom inteligencijom shvataju da pitanje „Kako si?“ bez ikakvog nastavka može odavati sliku nezainteresovanosti ili čak sebičnosti - naročito ako sagovornik pokuša da pruži iskren odgovor, a naiđe na nestrpljenje ili ignorisanje.

Naravno, postoje situacije u kojima jednostavno moramo biti direktni. Ali zašto slati pogrešnu, iako nenamernu, poruku ako postoji bolja opcija?

Istraživanje sa Harvard Business School-a, u kojem je analizirano na stotine razgovora, pokazalo je dve stvari:

Ljudi koji postavljaju više pitanja, posebno potpitanja su sagovornici koje drugi ljudi doživljavaju kao prijatnije i zanimljivije.

Oni koji pitaju više i pažljivije smatraju se „odgovornijim i pažljivijim“ sagovornicima, što uključuje slušanje, razumevanje, uvažavanje i brigu.

Ovo je naročito važno danas, u vremenu pandemije i ekonomske nesigurnosti, kada iskren odgovor na „Kako si?“ često nije lak ni prijatan.

Novinarka Ashley Fetters je to nedavno lepo objasnila u časopisu The Atlantic: „Pitanje ‘Kako si?’ ili brzo odvede razgovor u mračnu temu, ili natera nekoga da vam direktno slaže da je dobro. Trebaju nam bolja pitanja.“

Dakle, umesto da razgovor otvaramo sa „Kako si?“, često je bolje poslati pozitivnu izjavu, a ne pitanje:

„Drago mi je da te vidim.“

„Hvala ti što si ovde - hajde da počnemo.“

„Nadam se da si proveo lep vikend.“

Ili jednostavno: „Dobro jutro.“

Ove poruke nisu nužno „usmerene ka drugome“, ali svakako ne ostavljaju osećaj površnosti i sebičnosti.

A ako vi budete u ulozi onoga kome je upućeno „Kako si?“, a ne želite da ulazite u detalje, ljubazan izlaz je jednostavan: „Hvala na pitanju.“

Najvažnije je izbegavati mehanička pitanja koja već nude i očekivani odgovor, poput: „Kako je bio vikend – dobar, je l’ da?“

Ukratko, ne radi se o tome da nikada ne smete reći „Kako si?“ – već o tome da kada to pitate, zaista pokažete interesovanje kroz potpitanja ili konkretnost. To je mali, ali važan znak emocionalne inteligencije koji sagovornici odmah prepoznaju.