Protein je jedan od glavnih gradivnih blokova tela. Igra ključnu ulogu u strukturi i funkciji mišića, kože, enzima i hormona. Neki znaci i simptomi nedostatka proteina uključuju edem, gubitak kose, povećanu glad i teže infekcije, između ostalog. Ovo može da utiče na skoro sve aspekte funkcionisanja tela i dovesti do različitih zdravstvenih problema. Tekst navodi 8 simptoma niskog unosa ili nedostatka proteina.

Mladi luk je povrće bogato hranljivim materijama koje pruža brojne zdravstvene koristi. Podržava zdravlje očiju, poboljšava varenje, jača srce i kosti, i doprinosi blistavosti kože.

Zašto se često osećamo umorno, iscrpljeno i bez energije, uprkos pozitivnoj atmosferi koju sa sobom nosi dugo očekivano proleće? Ovaj fenomen poznat je kao prolećna malaksalost ili prolećni umor.

Vitamin C je esencijalan za rast i razvoj organizma. Nedostatak ovog vitamina, poznat kao skorbut, nastaje kada telo ne dobija dovoljno vitamina C iz ishrane. Budući da telo ne proizvodi vitamin C, neophodno je unositi ga putem hrane, prvenstveno voća i povrća.

Ono što jedete može značajno uticati na izgled i osećaj vaše kože, kao i na učestalost određenih kožnih problema. Australijska istraživanja pokazala su da ishrana s niskim glikemijskim indeksom (GI) može da smanji simptome akni i poboljšati kvalitet kože. Savete o ishrani donosi dijetetičarka dr Džoana Mekmilan.

Da li često konzumirate slatka peciiva za doručak i primećujete li da baš ta navika može da vas natera da posegnete za još nečim slatkim dva sata kasnije? Da li uzmete čokoladicu kako biste prebrodili popodnevni pad energije – a zatim posegnete za kolom da biste se oporavili od tog „pada nakon pada“?

Unošenje više voća i povrća može pomoći u snižavanju krvnog pritiska, ali jedno voće se posebno izdvaja po svojim hranljivim svojstvima.

Refluks kiseline ili žgaravica (gorušica) tehnički je poznat kao gastroezofagealni refluks. Ovaj problem nastaje kada je ventil ili sfinkter koji povezuje želudac sa jednjakom oslabljen. U tom slučaju, želudačna kiselina, koja bi trebalo da ostane u želucu, vraća se u jednjak. Kako je kiselina iritantna, sluzokoža jednjaka postaje upaljena, uzrokujući neprijatnost.

Naše mentalno zdravlje ne zavisi samo od stresa, svakodnevnih obaveza i životnog stila – ishrana igra važnu, a često zanemarenu ulogu. Ono što unosimo u organizam može značajno uticati na naše raspoloženje, nivo energije, pa čak i na pojavu ili pogoršanje simptoma anksioznosti i depresije. Određene namirnice, iako možda deluju bezopasno ili čak korisno, zapravo mogu narušiti hemijsku ravnotežu u telu i doprineti lošem psihičkom stanju. U nastavku teksta predstavljamo koje to svakodnevne namirnice mogu pojačati osećaj nervoze, uznemirenosti ili neraspoloženja – i kako ih možemo pametno zameniti.

Ako vas ovo što ćete pročitati ne natera da posegnete za čašom vode, ne znamo šta hoće. Ispostavilo se da gotovo dve trećine ljudi ne pije dovoljno vode, a sve one šoljice čaja i piva koje konzumiramo zapravo čine više štete nego koristi.

Teško je zamisliti život bez šećera. Ali koliko je previše? Američko udruženje za srce preporučuje da žene ne unose više od šest kašičica šećera dnevno, dok je za muškarce granica devet kašičica. To znači najviše 25–36 grama ili oko 100–150 kalorija šećera dnevno. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) savetuje da se unos ograniči na 50 grama, a idealno ne više od 25 grama dnevno.

Možda ste među 45% odraslih koji povremeno hrču ili poznajete nekoga ko to radi. Iako se često šalimo na račun onih koji često hrču imajte na umu da je hrkanje često ozbiljna stvar.