Da li su visokoproteinske dijete bezbedne na duže staze?

„Često govorim pacijentima da proteini imaju više funkcija u telu, ne samo izgradnju mišića. Oni su neophodni za gotovo svaki sistem u organizmu – učestvuju u obnovi tkiva, radu hormona, zdravlju kose i oporavku“, objašnjava doktorka Nnoma Oparaji iz Hjustona.

Ona dodaje da su proteini posebno važni sa godinama, jer pomažu očuvanje mišićne mase, što utiče na pokretljivost, metabolizam i opšte zdravlje. Takođe, doprinose dužem osećaju sitosti, što može pomoći u kontroli telesne težine.

Međutim, s obzirom na to da je ovaj trend relativno nov, nauka još uvek istražuje dugoročne efekte stalnog unosa većih količina proteina od preporučenih.

Da li su visokoproteinske dijete bezbedne?

Iako su koristi proteina nesporne, postavlja se pitanje gde je granica.

Tradicionalna preporuka za odrasle iznosi oko 0,8 g proteina po kilogramu telesne težine dnevno, dok novije smernice idu i do 1,2–1,6 g/kg. Ljudi na visokoproteinskim dijetama često unose i više od toga.

Na primer, osoba od oko 68 kg trebalo bi da unosi od 54 g (minimum) do oko 109 g proteina dnevno, u zavisnosti od preporuka i ciljeva.

Prema doktorki Oparaji, za većinu zdravih odraslih osoba ovakav unos nije problem.

„Visok unos proteina je generalno bezbedan za zdrave osobe i može doprineti očuvanju mišića, boljoj sitosti i zdravom starenju. Čest mit je da proteini oštećuju bubrege, ali to nije tačno kod ljudi koji imaju normalnu bubrežnu funkciju“, navodi ona.

Ipak, osobama koje već imaju probleme sa bubrezima ili jetrom savetuje se konsultacija sa lekarom pre povećanja unosa proteina.

Koliko proteina je previše?

Ne postoji univerzalna granica, jer potrebe zavise od uzrasta, telesne mase, nivoa aktivnosti i zdravstvenog stanja.

Za većinu zdravih odraslih osoba, unos između 1,2 i 2,0 g/kg telesne težine smatra se bezbednim rasponom.

Stručnjaci naglašavaju da dugotrajno preterivanje, posebno uz visok ukupni unos kalorija, može doprineti skladištenju viška energije u vidu masti, iako se to ređe dešava nego kod drugih nutrijenata.

Proteini kao deo šire slike ishrane

Doktorka naglašava da se fokus ne bi trebalo da bude samo na proteinima.

„Jedna od najvećih zabluda je da su proteini važni samo za sportiste. Oni su ključni za zdravo starenje. Važnije je gledati celokupnu ishranu, nego samo unos proteina“, ističe ona.

Najbolji efekti postižu se kada se proteinski unos kombinuje sa povrćem, voćem, vlaknima i zdravim mastima, uz redovnu fizičku aktivnost.

„Trening snage u kombinaciji sa dovoljnim unosom proteina jedan je od najboljih načina za očuvanje mišićne mase“, zaključuje doktorka.