Koliko kafe dnevno možete da popijete? Stručnjaci otkrivaju količinu koja je dobra za srce

Iako je kafa godinama imala promenljivu reputaciju kada je zdravlje u pitanju, novo naučno istraživanje Američkog udruženja za srce (AHA), objavljeno u časopisu Circulation, donosi ohrabrujuće vesti za ljubitelje ovog napitka.

Zaključak nije jednostavan poput tvrdnje da je „kafa dobra“ ili „kafa loša“. Važna je količina, način pripreme, ali i vrsta napitka koji biramo.

Umerena količina kafe može da bude dobra za srce

Prema analizi više decenija istraživanja, za većinu zdravih odraslih osoba bezbedno je da popiju tri do pet šoljica kafe dnevno, što odgovara približno 400 mg kofeina.

Ova količina povezuje se sa manjim rizikom od određenih srčanih problema, uključujući bolesti srca, moždani udar, srčanu slabost i atrijalnu fibrilaciju – poremećaj srčanog ritma koji može povećati rizik od stvaranja ugrušaka i moždanog udara.

Ipak, više ne znači nužno i bolje. Istraživanja pokazuju da se najbolji efekti razlikuju u zavisnosti od problema koji se posmatra. Kod srčane slabosti najmanji rizik primećen je kod oko četiri šoljice dnevno, dok se kod moždanog udara kao optimalna količina pokazale tri do četiri šoljice.

Jedno kliničko istraživanje pokazalo je i da su osobe sa atrijalnom fibrilacijom koje su nastavile da piju najmanje jednu šoljicu kafe dnevno imale manju verovatnoću ponovne pojave problema u poređenju sa onima koje su potpuno izbacile kafu. Međutim, stručnjaci naglašavaju da se ovaj rezultat odnosi na određenu grupu pacijenata i ne može se primeniti na sve.

Nije svaka kafa ista – način pripreme može da bude važan

Zanimljivo je da mnoge koristi kafe za srce ne dolaze direktno od kofeina, već od drugih prirodnih jedinjenja koja se nalaze u zrnu kafe, poput hlorogenskih kiselina.

Činjenica da je i kafa bez kofeina povezana sa manjim rizikom od nekih srčanih oboljenja pokazuje da sam kofein nije jedini razlog zbog kog kafa može imati pozitivan efekat.

Međutim, način pripreme može da pravi razliku.

Nefiltrirana kafa, poput one pripremljene u francuskoj presi, turske kafe ili kuvane kafe bez filtera, sadrži supstancu kafestol, koja može povećati nivo LDL holesterola, poznatog kao „loš“ holesterol.

Sa druge strane, kafa pripremljena kroz papirni filter, kao i instant kafa, sadrže veoma male količine kafestola. Espresso se nalazi negde između.

Zbog toga osobe koje vode računa o nivou holesterola i zdravlju srca možda treba da obrate pažnju ne samo na količinu kafe koju piju, već i na način pripreme.

Kafa i energetska pića nisu isto

Iako se često porede zbog kofeina, energetska pića ne deluju isto kao kafa. Za njih nema dovoljno dokaza o zdravstvenim koristima, a postoje podaci koji ukazuju na moguće probleme, uključujući skokove krvnog pritiska i poremećaje srčanog ritma, naročito kod mladih osoba i pri većim količinama.

Važan je i način na koji se kafa pije. Velike količine šećera, sirupa sa ukusima i masnih dodataka mogu značajno povećati kalorijski unos i umanjiti potencijalne prednosti ovog napitka.

Kako piti kafu ako želite da sačuvate zdravlje srca?

Prema dostupnim podacima, najpovoljnije navike su:

• birati tri do pet šoljica filtrirane kafe dnevno;
• prednost dati kafi pripremljenoj kroz papirni filter;
• ograničiti energetska pića;
• izbegavati velike količine šećera i dodataka u kafi;
• obratiti pažnju na sopstvenu reakciju na kofein, jer se osetljivost razlikuje od osobe do osobe.

Kod ljudi koji sporije razgrađuju kofein ili imaju postojeće probleme sa srcem, preporučuje se dodatni oprez i savetovanje sa lekarom.

Zaključak

Kafa sama po sebi nije neprijatelj zdravlja srca. Naprotiv, za većinu odraslih osoba umerena količina – oko tri do pet šoljica filtrirane crne kafe dnevno – može biti deo zdravih navika.

Važno je zapamtiti da nije presudna samo količina, već i način pripreme, kao i ono što dodajemo u svoju omiljenu šoljicu.