Ključ za bolje pamćenje možda se krije u crevima: Naučnici imaju novo objašnjenje

Da li bi ključ za očuvanje mentalnih sposobnosti mogao da se krije u crevima? Na prvi pogled, takva tvrdnja zvuči više kao reklama za suplement nego kao zaključak naučnog istraživanja.

Ipak, sve veći broj studija ukazuje na to da trilioni bakterija koje žive u našem sistemu za varenje mogu imati mnogo važniju ulogu u zdravlju i starenju mozga nego što se ranije mislilo.

Jedno novo istraživanje otišlo je korak dalje. Njegovi rezultati ukazuju na mogućnost da gubitak pamćenja povezan sa starenjem možda uopšte ne počinje u mozgu, već u crevima.

Ova ideja nadovezuje se na višegodišnja istraživanja takozvane veze između creva i mozga – neprekidne dvosmerne komunikacije između sistema za varenje i nervnog sistema.

Veliki deo te komunikacije odvija se preko vagusnog nerva, mreže nervnih vlakana koja povezuje mozak sa brojnim organima u telu.

Poznato je da ovaj sistem učestvuje u regulisanju apetita, raspoloženja i upalnih procesa. Sada naučnici smatraju da bi mogao da utiče i na jednu od najvažnijih kognitivnih sposobnosti – pamćenje.

Promene u crevima mogle bi da utiču na pamćenje

U istraživanju objavljenom 2026. godine u časopisu Nature, naučnici su preneli mikroorganizme iz creva starih miševa u creva mladih životinja. Rezultat je bio iznenađujući: mladi miševi su vrlo brzo počeli da postižu rezultate slične starijim životinjama na testovima pamćenja.

Kada su, međutim, istraživači antibioticima uklonili te mikroorganizme, mladi miševi su ponovo pokazali bolje kognitivne sposobnosti.

Još zanimljiviji rezultat dobijen je kod miševa koji su odgajani bez crevnog mikrobioma. Kod njih je pad pamćenja povezan sa starenjem bio znatno sporiji nego kod normalnih životinja.

Istraživači su zatim pokušali da utvrde šta se tačno događa.

Pokazalo se da proces može početi promenama u mikrobiomu koje nastaju sa starenjem. Kada se određene vrste bakterija namnože, one proizvode veće količine molekula poznatih kao masne kiseline srednjeg lanca.

One zatim aktiviraju imunske ćelije u crevima i pokreću upalne procese. Posledica je svojevrsno slabljenje signala koji putuju vagusnim nervom.

Kada komunikacija između creva i hipokampusa – dela mozga koji ima ključnu ulogu u stvaranju i čuvanju sećanja – počne da se pogoršava, mozak postaje manje sposoban da formira nova sećanja.

Drugim rečima, mozak možda ne „propada“ jednostavno zbog starenja. Moguće je da vremenom samo dobija sve manje kvalitetne informacije iz drugih delova tela.

Najzanimljivije: proces je moguće preokrenuti

Možda najuzbudljiviji deo istraživanja jeste činjenica da je pad kognitivnih sposobnosti mogao da bude preokrenut – barem kod miševa.

Umesto da direktno pokušavaju da poprave ćelije mozga koje stare, istraživači su poboljšali komunikaciju duž veze između creva i mozga, čime su uspeli da vrate funkciju pamćenja.

Stimulisanjem vagusnog nerva pomoću prirodnih hormona koji nastaju u crevima ili lekova poznatih kao agonisti GLP-1 receptora, stariji miševi ponovo su postigli rezultate karakteristične za mlađe životinje.

To, naravno, ne znači da bi ljudi trebalo da počnu da koriste lekove za mršavljenje kako bi poboljšali pamćenje.

Eksperimenti su sprovedeni na miševima, a ljudski mozak i njegov odnos sa ostatkom organizma daleko su složeniji.

Ipak, rezultati otvaraju potpuno novi pogled na pitanje kognitivnog starenja.

Umesto da zaboravnost posmatraju isključivo kao neizbežnu posledicu odumiranja nervnih ćelija, naučnici sve više razmatraju mogućnost da mozak jednostavno počinje da dobija manje kvalitetne informacije iz drugih delova tela.

Šta ovo znači za budućnost?

Za sada nema dokaza da određeni probiotik, suplement ili takozvani „reset creva“ može da spreči gubitak pamćenja.

Ipak, ovo istraživanje pruža zanimljiv uvid u ono što bi budućnost mogla da donese.

Terapije protiv kognitivnog propadanja povezanog sa starenjem možda se jednog dana neće zasnivati samo na lekovima koji deluju direktno na mozak.

Moguće je da će uključivati i tretmane koji menjaju sastav mikrobioma, smanjuju upalne procese ili čak precizno podešavaju električne signale koji putuju vagusnim nervom.

Drugim rečima, budućnost borbe protiv gubitka pamćenja možda neće biti usmerena samo na mozak. Ključ bi mogao da se nalazi mnogo dalje – u crevima.