Slušate: Dodir noći

Pesma: Film - Sjećam se prvog poljupca

Dodir noći
Naxi Radio
  • Povezani članci
  • Zašto se najveći broj ljudi ne seća najranijeg detinjstva?

    Nedavna istraživanja sprovedena u saradnji sa Triniti koledžom u Dablinu proučavala su imunološke modele poremećaja iz autističnog spektra kod miševa. Ova studija je otkrila neočekivanu ulogu majčinog imunološkog sistema u modelu pristupa sećanjima na najranija životna iskustva kod stanja dečije amnezije.




    20-02-2024 | 16:17 | Autor/Izvor: Naxi media, Science Advances

    Foto: Bigstock, Gerain0812

     

    Infantilna amnezija

    Istraživači navode da, ne samo da bi nam nalazi nove studije mogli biti od pomoći da razumemo - ili čak da pristupimo - ovim dragocenim trenucima, već ističu to, i da bi oni na neki način mogli da objasne zašto neki ljudi sa autizmom imaju neobičnu sposobnost da se prisete događaja iz doba koje je većina nas odavno zaboravila.

    "Infantilna amnezija je verovatno najprisutniji, ali nedovoljno cenjeni oblik gubitka pamćenja kod ljudi i sisara", kaže stručnjak i istraživač iz oblasti neurologije sa Triniti koledža u Dablinu dr Tomas Rajan.


    "Uprkos širokoj rasprostranjenosti, malo se zna o biološkim uslovima koji imaju veze sa ovom vrstom amnezije i njenom uticaju na ćelije koje kodiraju svaku uspomenu. Kao društvo, pretpostavljamo da je zaborav kod odojčadi neizbežna činjenica u životu, pa tome posvećujemo malo pažnje", kažu stručnjaci.


    Obično započinjemo gradnju naše mentalne autobiografije između drugog i trećeg rođendana. To ne znači da naš mozak nije sposoban da registruje svet pre tog perioda. Istraživanja sprovedena na pacovima ukazuju na to da naš mozak može potpuno formirati uspomene, često ih čuva u neku vrstu neurološke biblioteke u obliku struktura koje se nazivaju engrami.


    S obzirom na pretpostavku da smo jednostavno izgubili ključeve trezora u kojima se čuvaju naša najranija iskustva, istraživači nastoje da otkriju mehanizme koji čine ta sećanja nedostupnima. Ipak, istraživanja ukazuju na to da su povremeno uočeni tragovi takvih sećanja. Kod miševa, infantilna amnezija je uspešno prevaziđena primenom lekova usmerenih ka određenim neurotransmiterima, kao i ograničenom upotrebom kortikosteroida.


    Uticaj imunog sistema


    Doktor Rajan i njegov tim su ukazali na promene u okruženju osobe kojom upravlja imunološki sistem majke. Ranije su već postojale sumnje da ove promene mogu uticati na pojavu karakteristika povezanih sa neurološkim stanjima, uključujući autistične poremećaje i šizofreniju. Stoga se pretpostavlja da bi aktivacija imunološkog sistema majke mogla uticati na mehanizme koji su povezani sa infantilnom amnezijom.

    Koristeći mlade i odrasle miševe koje su podvrgnuli uslovljavanju straha od električnog udara, istraživači su uporedili potomke majki koje su tokom srednjeg perioda trudnoće imale izazvani imunološki odgovor. Zapaženo je da muški potomci ovih majki ne samo da su pokazivali znake deficita u društvenom ponašanju, sličnih onima kod osoba sa autizmom, već su takođe imali duže pamćenje za traumatičnih događaja u poređenju sa miševima iz istog legla i kontrolne grupe.


    Naučnici sugerišu da ključni faktor u ovom procesu može biti mali imuni protein po imenu citokin IL-17a. Mužjaci miševa rođeni od majki koje su bile deficitarni u ovom proteinu i dalje su ispoljavali infantilnu amneziju kada su isti imunološki odgovori bili izazvani tokom trudnoće.


    Prekidač za zaborav

    Nije jasno zašto su sisari razvili "prekidač za zaborav" za najranije trenutke u detinjstvu, iako su sada makar delimično otkriveni mehanizmi koji to rade, a istraživači su korak bliže razumevanju zašto sećanja ostaju dostupna nekima, dok kod drugih nestaju.


    "Čini se da rani razvoj našeg mozga utiče na ono što pamtimo ili zaboravljamo dok se krećemo kroz detinjstvo", kaže neuronaučnica Sara Pauer, vodeći autor studije koja je sada angažovana na Institutu Maks Plank za ljudski razvoj u Nemačkoj.


    "Sada se nadamo da ćemo detaljnije istražiti kako rani razvoj utiče na skladištenje i pronalaženje uspomena iz ranog detinjstva, što bi moglo imati brojne važne uticaje i sa obrazovne i sa medicinske strane", navodi se u radu koji je objavljen u časopisu Science Advances.

     

  • Pročitajte i...
    Psihologija Sedam fraza koje mogu da ukažu da osoba ima nisku emocionalnu inteligenciju

    Kortni S. Voren, doktorka psihologije sa Harvarda, objasnila je da emocionalna inteligencija može da se razvija tokom celog života i da je to ključ za profesionalni i lični uspeh. Ljudi sa visokom emocionalnom inteligencijom sposobni su da kontrolišu i razumeju sopstvene emocije, istovremeno oni izraženo razumeju neverbalnu komunikaciju.

    Stjuardesa Zašto stjuardese prilikom sletanja i poletanja sede na dlanovima?

    Ako često letite avionom verovatno ste primetili da stjuardese u toku poletanja i sletanja sede na dlanovima. Stjuardesa Heni Lim otkrila je svojim pratiocima na društvenim mrežama zašto je to neophodno.

    Hobotnica Zanimljivosti o hobotnicama: Slatke su i inteligentne, a ljubav je za njih fatalna

    Hobotnice su izuzetno inteligentna stvorenja koja poseduju brojne neverovatne osobine, uključujući i činjenicu da im se ruke mogu regenerisati po želji.

    Bajke Svetski dan bajki, priča i mitova

    Današnji dan posvećen je bajkama, istraživanju mitova i starim pričama.

  • Komentari

    Komentara: 0

    Postavi komentar: