Infantilna amnezija

Istraživači navode da, ne samo da bi nam nalazi nove studije mogli biti od pomoći da razumemo - ili čak da pristupimo - ovim dragocenim trenucima, već ističu to, i da bi oni na neki način mogli da objasne zašto neki ljudi sa autizmom imaju neobičnu sposobnost da se prisete događaja iz doba koje je većina nas odavno zaboravila.

"Infantilna amnezija je verovatno najprisutniji, ali nedovoljno cenjeni oblik gubitka pamćenja kod ljudi i sisara", kaže stručnjak i istraživač iz oblasti neurologije sa Triniti koledža u Dablinu dr Tomas Rajan.

"Uprkos širokoj rasprostranjenosti, malo se zna o biološkim uslovima koji imaju veze sa ovom vrstom amnezije i njenom uticaju na ćelije koje kodiraju svaku uspomenu. Kao društvo, pretpostavljamo da je zaborav kod odojčadi neizbežna činjenica u životu, pa tome posvećujemo malo pažnje", kažu stručnjaci.

Obično započinjemo gradnju naše mentalne autobiografije između drugog i trećeg rođendana. To ne znači da naš mozak nije sposoban da registruje svet pre tog perioda. Istraživanja sprovedena na pacovima ukazuju na to da naš mozak može potpuno formirati uspomene, često ih čuva u neku vrstu neurološke biblioteke u obliku struktura koje se nazivaju engrami.

S obzirom na pretpostavku da smo jednostavno izgubili ključeve trezora u kojima se čuvaju naša najranija iskustva, istraživači nastoje da otkriju mehanizme koji čine ta sećanja nedostupnima. Ipak, istraživanja ukazuju na to da su povremeno uočeni tragovi takvih sećanja. Kod miševa, infantilna amnezija je uspešno prevaziđena primenom lekova usmerenih ka određenim neurotransmiterima, kao i ograničenom upotrebom kortikosteroida.


Uticaj imunog sistema

Doktor Rajan i njegov tim su ukazali na promene u okruženju osobe kojom upravlja imunološki sistem majke. Ranije su već postojale sumnje da ove promene mogu uticati na pojavu karakteristika povezanih sa neurološkim stanjima, uključujući autistične poremećaje i šizofreniju. Stoga se pretpostavlja da bi aktivacija imunološkog sistema majke mogla uticati na mehanizme koji su povezani sa infantilnom amnezijom.

Koristeći mlade i odrasle miševe koje su podvrgnuli uslovljavanju straha od električnog udara, istraživači su uporedili potomke majki koje su tokom srednjeg perioda trudnoće imale izazvani imunološki odgovor. Zapaženo je da muški potomci ovih majki ne samo da su pokazivali znake deficita u društvenom ponašanju, sličnih onima kod osoba sa autizmom, već su takođe imali duže pamćenje za traumatičnih događaja u poređenju sa miševima iz istog legla i kontrolne grupe.

Naučnici sugerišu da ključni faktor u ovom procesu može biti mali imuni protein po imenu citokin IL-17a. Mužjaci miševa rođeni od majki koje su bile deficitarni u ovom proteinu i dalje su ispoljavali infantilnu amneziju kada su isti imunološki odgovori bili izazvani tokom trudnoće.


Prekidač za zaborav

Nije jasno zašto su sisari razvili "prekidač za zaborav" za najranije trenutke u detinjstvu, iako su sada makar delimično otkriveni mehanizmi koji to rade, a istraživači su korak bliže razumevanju zašto sećanja ostaju dostupna nekima, dok kod drugih nestaju.

"Čini se da rani razvoj našeg mozga utiče na ono što pamtimo ili zaboravljamo dok se krećemo kroz detinjstvo", kaže neuronaučnica Sara Pauer, vodeći autor studije koja je sada angažovana na Institutu Maks Plank za ljudski razvoj u Nemačkoj.

"Sada se nadamo da ćemo detaljnije istražiti kako rani razvoj utiče na skladištenje i pronalaženje uspomena iz ranog detinjstva, što bi moglo imati brojne važne uticaje i sa obrazovne i sa medicinske strane", navodi se u radu koji je objavljen u časopisu Science Advances.