Mnogi ljudi tvrde da se zdravo hrane i vežbaju, ali da nisu zadovoljni rezultatima. Ovo može biti posledica nekoliko faktora, uključujući nedoslednost u primeni zdravih navika, nerealna očekivanja, loše prilagođene dijete i treninge ili čak genetske predispozicije.

Retki su oni koji se ne zabrinu zbog prvih bora, a većina nas, barem u nekim životnim fazama, želi da uspori proces starenja. Iako ga nije moguće potpuno zaustaviti, uz malo brige o sebi možemo izgledati i osećati se mlađe. Ključnu ulogu u tome ima ishrana.

Teško je zamisliti život bez šećera. Ali koliko je previše? Američko udruženje za srce preporučuje da žene ne unose više od šest kašičica šećera dnevno, dok je za muškarce granica devet kašičica. To znači najviše 25–36 grama ili oko 100–150 kalorija šećera dnevno. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) savetuje da se unos ograniči na 50 grama, a idealno ne više od 25 grama dnevno.

Ako vas ovo što ćete pročitati ne natera da posegnete za čašom vode, ne znamo šta hoće. Ispostavilo se da gotovo dve trećine ljudi ne pije dovoljno vode, a sve one šoljice čaja i piva koje konzumiramo zapravo čine više štete nego koristi.

Naše mentalno zdravlje ne zavisi samo od stresa, svakodnevnih obaveza i životnog stila – ishrana igra važnu, a često zanemarenu ulogu. Ono što unosimo u organizam može značajno uticati na naše raspoloženje, nivo energije, pa čak i na pojavu ili pogoršanje simptoma anksioznosti i depresije. Određene namirnice, iako možda deluju bezopasno ili čak korisno, zapravo mogu narušiti hemijsku ravnotežu u telu i doprineti lošem psihičkom stanju. U nastavku teksta predstavljamo koje to svakodnevne namirnice mogu pojačati osećaj nervoze, uznemirenosti ili neraspoloženja – i kako ih možemo pametno zameniti.

Unošenje više voća i povrća može pomoći u snižavanju krvnog pritiska, ali jedno voće se posebno izdvaja po svojim hranljivim svojstvima.

Da li često konzumirate slatka peciiva za doručak i primećujete li da baš ta navika može da vas natera da posegnete za još nečim slatkim dva sata kasnije? Da li uzmete čokoladicu kako biste prebrodili popodnevni pad energije – a zatim posegnete za kolom da biste se oporavili od tog „pada nakon pada“?

Zašto se često osećamo umorno, iscrpljeno i bez energije, uprkos pozitivnoj atmosferi koju sa sobom nosi dugo očekivano proleće? Ovaj fenomen poznat je kao prolećna malaksalost ili prolećni umor.

Mladi luk je povrće bogato hranljivim materijama koje pruža brojne zdravstvene koristi. Podržava zdravlje očiju, poboljšava varenje, jača srce i kosti, i doprinosi blistavosti kože.

Možda već neko vreme pokušavate da izgubite višak kilograma, ali rezultati izostaju. Topliji dani su savršeni da u jelovnik ubacite lagane i osvežavajuće namirnice koje ubrzavaju metabolizam, smanjuju nadutost i pomažu da se osećate i izgledate bolje. Dodatni plus? Ove namirnice su idealne za visoke temperature – osvežiće vas i prijati organizmu.

Nedovoljno sna iscrpljuje mentalne sposobnosti i ugrožava fizičko zdravlje. Nauka je povezala hroničan nedostatak sna sa brojnim zdravstvenim problemima – od gojenja do oslabljenog imunog sistema. Ako ste ikada proveli noć prevrćući se u krevetu, znate kako ćete se osećati sutradan: umorno, razdražljivo i dezorijentisano. Ali, redovno uskraćivanje preporučenih 7 do 9 sati sna ima mnogo ozbiljnije posledice od pukog jutarnjeg umora.

Masline su mali plodovi koji rastu na drvetu masline (Olea europaea), a pripadaju grupi koštuničavih plodova, baš kao i trešnje, breskve, bademi, pistaći i mango. Poznate su po visokom sadržaju vitamina E i snažnih antioksidanata, a brojna istraživanja potvrđuju da mogu doprineti zdravlju srca i smanjiti rizik od osteoporoze i karcinoma.