Koliko koraka dnevno je potrebno da neutralizujete štetne efekte sedenja?

Ranije ove godine, međunarodni tim istraživača otkrio je da čak i oni koji su najneaktivniji mogu smanjiti štetne posledice dugotrajnog sedenja povećanjem broja dnevnih koraka.

Sedentarni način života sve je češći, a poznato je da je povezan s većim rizikom od smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti (KVB), povećanim rizikom od raka i dijabetesa, kao i kraćim životnim vekom. Ti rizici su manji kod osoba koje hodaju više i bržim tempom.

Ipak, nije bilo jasno da li veoma neaktivne osobe mogu neutralisati ove zdravstvene rizike povećanjem broja dnevnih koraka.

Studija je pokazala da su ljudi koji su pravili više koraka, bez obzira na nivo fizičke neaktivnosti, imali manji rizik od KVB, pa čak i prerane smrti. Dakle, oni koji rade za stolom nisu potpuno "osuđeni", iako istraživači naglašavaju da je važno truditi se da se smanji ukupno vreme provedeno u sedenju.

"Ovo ni u kom slučaju nije opravdanje za ljude koji provode previše vremena sedeći," rekao je Metju Ahmadi, stručnjak za javno zdravlje sa Univerziteta u Sidneju u Australiji.

"Međutim, pruža važnu poruku za javno zdravlje da je svaka fizička aktivnost važna i da ljudi mogu i treba da pokušaju da ublaže zdravstvene posledice neizbežnog vremena provedenog u sedenju povećanjem broja dnevnih koraka."

Ahmadi i njegovi saradnici analizirali su podatke 72.174 volontera iz UK Biobank baze podataka, dugoročne studije započete 2006. godine, koja će pratiti zdravstveno stanje učesnika tokom najmanje 30 godina.

Za svakog učesnika obuhvaćenog istraživanjem postojalo je prosečno 6,9 godina opštih zdravstvenih podataka. Učesnici su nosili akcelerometre na zglobu tokom sedam dana kako bi se procenili njihovi nivoi fizičke aktivnosti, uključujući broj koraka i vreme provedeno u sedenju.

Prosečno vreme provedeno u sedenju bilo je 10,6 sati dnevno. Oni koji su sedeli duže smatrani su osobama s "visokim nivoom sedentarizma", dok su oni s manje sati sedenja smatrani osobama s "niskim nivoom sedentarizma".

Učesnici čiji su podaci iz prve dve godine istraživanja mogli biti pogođeni lošim zdravljem nisu uključeni, pa se nalazi odnose samo na ljude koji su u tom periodu bili uglavnom zdravi. Nije jasno da li su u studiji učestvovali ljudi sa invaliditetom koji bi mogao uticati na broj koraka.

Istraživači su otkrili da je između 9.000 i 10.000 koraka dnevno optimalno za smanjenje rizika od KVB za 21% i rizika od smrtnosti za 39%. Bez obzira na vreme provedeno u sedenju, polovina koristi primećena je već pri 4.000 do 4.500 dnevnih koraka.

"Svakodnevni broj koraka iznad referentne vrednosti od 2.200 koraka dnevno bio je povezan s manjim rizikom od smrtnosti i KVB, bez obzira na nivo sedentarizma," navode Ahmadi i saradnici.

"Dostizanje 9.000 do 10.000 koraka dnevno optimalno smanjuje rizik od smrtnosti i KVB kod visoko sedentarnih osoba."

Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu British Journal of Sports Medicine.