Ako ste se nekada zapitali zašto je to tako, dermatolog ima adekvatan odgovor.

Kada bismo se posekli na papir, verovatno bismo pomislili "koliko gluposti", ali ne možemo da poreknemo koliko je to zapravo neobično. Još jedno iznenađujuće otkriće odnosi se na bol koji proizvodi mala rana i vreme koje je potrebno da se ona zaceli. Stručnjaci su istraživali ovo pitanje i došli do zanimljivog objašnjenja.

U našim prstima, tvrde, nalaze se gusto raspoređeni nervni završeci, što objašnjava zašto osećamo jaču bol čak i kod sitnih povreda, poput one kada se posečemo na papir, kako prenosi Daily Mail.

Takođe, ivica papira ima nazubljenost koja uzrokuje posekotine koje zahtevaju duže vreme da zarastu. Ovo postaje vidljivo kada se ivica posmatra pod mikroskopom. Element iznenađenja u povredi od papira može biti jedan od faktora koji objašnjava zašto osećamo jaču bol u poređenju sa posekotinama nastalim nožem.

„Postoji psihološki element iznenađenja jer se dešava tako brzo da nemate vremena da povučete ruku. Takođe, pošto ne očekujemo povredu od papira, to čini osećaj bola još intenzivnijim. Dok radimo sa nožem, skloni smo da budemo oprezni, jer znamo da postoji opasnost, ali sa papirom nije tako“, rekla je dr Hejli Goldbah, dermatolog iz Medicinskog centra UCLA Health..

Dodaje da se ovo pretežno dešava na prstima. Iako ljudi imaju nervne završetke raspoređene po celom telu, na određenim mestima kao što su vrhovi prstiju ili usne, njihova koncentracija je znatno veća.

„Ovi nervni završeci su poznati kao nociceptori i šalju signale mozgu o stvarima koje mogu da izazovu oštećenje kože, poput ekstremne toplote, ekstremne hladnoće ili neke hemikalije“, objasnila je dermatolog.

Ona je naglasila da jedan od faktora koji može da produži proces zarastanja posekotine od papira jeste stalna aktivnost ruku, što dovodi do čestog otvaranja rane. Dodatno, sam nazubljeni karakter ivice papira omogućava brže rezanje kože, stvarajući neravan rez koji zahteva više vremena da zaceli.

Takođe, budući da papir nastaje od drvene pulpe, pamuka ili drugih vlakana, mali fragmenti mogu ostati zarobljeni u rani, izazivajući potencijalnu upalu. Zbog toga je važno momentalno isprati takvu posekotinu sa malo sapuna i vode“, naglasila je. Istakla je i da nije preporučljivo slediti stara uverenja da je najbolje ostaviti ranu otvorenu kako bi se formirala krasta i brže zarasla. Umesto toga, preporučuje da ranu održavate vlažnom ispod zavoja.

„Rane treba da budu vlažne kada zarastaju, to im pomaže da brže zarastaju, oštećene ćelije se brže zamenjuju novim. Osim toga, rane su manje bolne kada su vlažne“, napominje dr Goldbah.