Vrane znaju geometriju: Inteligentne ptice razbijaju mit o ljudskoj posebnosti

Vrane, ptice koje se odavno ističu po svojoj inteligenciji, sada su pokazale da mogu da prepoznaju geometrijsku pravilnost oblika. Ovo otkriće, koje dolazi od naučnika sa Univerziteta u Tibingenu, otvara novo poglavlje u razumevanju životinjske inteligencije.

I ne radi se samo o dokazivanju moći ptičjeg mozga – već i o tome da možda delimo osnovne načine opažanja prostora i oblika s drugim vrstama, ukorenjene duboko u evoluciji.

Zašto je geometrija važna vranama?

Geometrija nije samo deo matematike ili arhitekture – ona odražava sposobnost mozga da prepozna strukturu. Ljudi mogu da primete kada nešto „ne štima“ – bilo da su u pitanju simetrični oblici, paralelne linije ili jednakostranične figure. Do sada se verovalo da životinje te finese ne opažaju.

Na primer, ranija istraživanja su pokazala da babuni ne uspevaju da dosledno prepoznaju pravilne četvorougle, što je navelo naučnike da poveruju da je geometrijsko razumevanje jedinstveno ljudima.

Ali vrane, članice porodice ptica poznate po rešavanju problema, pokvarile su tu teoriju.

„Tvrdnja da samo ljudi mogu da prepoznaju geometrijsku pravilnost sada je oborena“, rekao je vođa istraživanja, dr Andreas Nieder. „Imamo, bar, vranu.“

Kako su naučnici testirali ptičju geometriju?

Istraživači su radili s dve muške lešinarske vrane, obe starije od deset godina. Naučili su ih da koriste ekran osetljiv na dodir. Pre su već dokazale da mogu da broje – a sada su dobile novi zadatak.

Na ekranu im je prikazivano šest oblika – pet sličnih i jedan različit. Njihov zadatak? Da kljucnu onaj koji odskače.

Prvo su vežbale s jednostavnim primerima – recimo, pet zvezdica i jedan polumesec. Kada bi pogodile jedinstveni oblik, dobijale su nagradu – crviće.

Vremenom su prelazile na teže izazove. Novi oblici su bili četvorougli sa suptilnim razlikama – promenjenim uglovima, narušenom simetrijom ili linijama koje nisu više bile paralelne.

Rezultati koji su iznenadili sve

Iako te oblike ranije nikad nisu videle, obe vrane su imale izuzetno dobre rezultate već pri prvom pokušaju. Jedna je bila tačna u 50% slučajeva, a druga u 60%. Za poređenje – nasumično biranje bi dalo tačnost od samo 16,7%.

Još impresivnije – nije im smetalo to što su oblici bili rotirani, uvećani ili što se svaki put menjala pozicija „uljeza“. I dalje su uspešno prepoznavale različiti oblik.

Istraživači su potvrdili rezultate statističkom analizom. Vrane su bile još uspešnije kada su osnovni oblici bili pravilniji – sa jednakim stranama i pravim uglovima. I to odmah – bez dodatnog treninga.

Sličnosti s ljudima

Vrane su najbolje prepoznavale pravilne oblike poput kvadrata i trapeza, dok su se više mučile s rombom – baš kao i ljudi u ranijim studijama. To ukazuje na slične obrasce opažanja oblika kod ptica i ljudi.

„Dokazi su prilično ubedljivi“, rekao je kognitivni neuronaučnik Matijas Sablé-Meyer. „Moram da priznam – ovo je baš kul! Pitanje je: odakle ta sposobnost dolazi?“

Odgovor se možda krije u tome kako životinje prepoznaju ugnježdene elemente – jednake uglove, simetrične linije i druge obrasce.

Inteligencija ptica vs. primata

Ako babuni nisu uspeli, a vrane jesu – šta to govori o evoluciji inteligencije? Iako su ptice i primati evolutivno daleko, obe grupe razvile su složene kognitivne veštine – ali na različite načine.

Vrane su očigledno vrlo osetljive na vizuelne detalje. Za razliku od babuna, koji ni posle treninga nisu postizali dobre rezultate, vrane su bile uspešne od starta.

U ovom istraživanju, razlika između pravilnog i nepravilnog oblika bila je jasna – ali ne previše očigledna. Naučnici su pažljivo menjali samo jedan ugao, da testiraju finu percepciju. I ptice su uspešno rešavale zadatak.

Geometrija kao urođena sposobnost?

Ova studija baca novo svetlo na to kako razumemo prostor i oblik. Vrane nisu učile geometriju, nisu merile uglove niti učile definicije. Ali su „videle“ red u obliku. Osetile su šta pripada, a šta ne.

I možda to nije isključivo ljudska osobina. Možda je geometrijska intuicija duboko usađena u živim bićima, kao deo osnovne percepcije.

Studija je objavljena u časopisu Science Advances.