Svakog dana gubimo 338 izgovorenih reči, a evo šta stoji iza tog trenda
Sve manje razgovaramo i taj trend beležimo od 2005. godine, a da je izgovorena reč u opadanju, pokazuje i novo istraživanje Univerziteta Missouri–Kansas City (UMKC) i Univerziteta Arizona.
16-04-2026
|12:12
|Autor / Izvor: Naxi media, Science Focus
Psiholozi su otkrili da je od 2005. godine prosečna osoba svake godine govorila sve manje — u proseku oko 338 reči manje dnevno.
To znači godišnji gubitak od približno 120.000 reči po osobi, što predstavlja hiljade izgubljenih ljudskih interakcija.
„Male promene u svakodnevnom ponašanju vremenom se akumuliraju“, izjavila je glavna autorka studije, dr Valerija Pajfer, docentkinja lingvistike i psihologije na UMKC-u. „Postepeni pad u razgovoru možda nije vidljiv iz dana u dan, ali tokom godina može promeniti način na koji se ljudi povezuju.“
Ukupno, naučnici su utvrdili da je između 2005. i 2019. godine zabeležen pad od 28 odsto u broju izgovorenih reči.
„Manje govora znači i manje vremena za povezivanje sa drugima“, rekla je Pajfer. „Ako ljudi imaju manje razgovora, mogu izgubiti i trenutne emocionalne koristi socijalne interakcije, ali i dugoročne prednosti održavanja bliskih odnosa.“
Do ovih zaključaka Pajfer i koautor profesor Matis Mehl sa Univerziteta Arizona došli su analizom podataka iz 22 studije, prikupljene tokom 14 godina u SAD-u, Evropi i Australiji.
U istraživanjima je učestvovalo više od 2.000 ljudi uzrasta od 10 do 94 godine, koji su nosili audio uređaje dok su obavljali svakodnevne aktivnosti.
Pajfer navodi da studija ne može precizno da utvrdi uzrok pada u broju izgovorenih reči, ali ističe da se period 2005–2019 poklapa sa porastom upotrebe poruka, imejlova i društvenih mreža, pa se deo razgovora verovatno preselio u digitalni prostor.
„Da li pisana komunikacija pruža iste društvene benefite kao razgovor uživo, još uvek je otvoreno pitanje“, dodala je.
Studija je pokazala i razlike među uzrastima. Iako su sve grupe pogođene, mlađi od 25 godina beleže izraženiji pad u govoru, verovatno zbog intenzivnije upotrebe tehnologije.
Naučnici još uvek istražuju kako digitalna komunikacija utiče na naše odnose, posebno u kontekstu sve veće upotrebe teksta i emodžija umesto tona glasa i neverbalnih signala.
Pajfer zaključuje: „Ljudi se na govor oslanjaju više od 200.000 godina i još ne znamo da li prelazak na digitalnu komunikaciju ima društvenu cenu. Naši nalazi ukazuju na potrebu da bolje razumemo kako i govor i pisana komunikacija utiču na usamljenost, zdravlje i blagostanje.“
