Da li je IQ test pouzdan pokazatelj inteligencije?

Još 1904. godine engleski psiholog Čarls Spirman primetio je zanimljivu povezanost između različitih mentalnih sposobnosti, poput matematike, verbalnog izražavanja, prostornog razmišljanja i pamćenja.

Njegova istraživanja pokazala su da ljudi koji postižu dobre rezultate u jednoj oblasti uglavnom imaju dobre rezultate i u drugim oblastima, dok oni sa slabijim rezultatima u jednoj veštini često zaostaju i u ostalima. Ovaj zaključak toliko je puta potvrđen da ga psiholozi smatraju jednim od najpouzdanijih nalaza u istoriji psihologije.

Na osnovu takvih istraživanja nastao je koncept opšte inteligencije, poznat kao „g faktor“, koji predstavlja ukupnu kognitivnu sposobnost pojedinca u odnosu na druge ljude.

Dve vrste inteligencije

Naučnici opštu inteligenciju dele na dve komponente.

• Prva je fluidna inteligencija, koja se odnosi na sposobnost rešavanja novih i apstraktnih problema bez oslanjanja na prethodno znanje ili obrazovanje.
• Druga je kristalizovana inteligencija, koja obuhvata znanje stečeno iskustvom, obrazovanjem, opštu informisanost i bogatstvo rečnika.

Istraživanja pokazuju da fluidna inteligencija dostiže vrhunac oko dvadesete godine života, nakon čega postepeno opada, dok kristalizovana inteligencija uglavnom ostaje stabilna ili čak raste sa godinama.

Poznato je i da genetika igra značajnu ulogu, pa deo svojih kognitivnih sposobnosti nasleđujemo od roditelja.

Šta zapravo meri IQ test?

IQ testovi predstavljaju standardizovane metode procene inteligencije i poznati su po tome što daju veoma dosledne rezultate. To znači da će osoba koja radi različite IQ testove najčešće ostvarivati sličan rezultat.

Postoje brojne vrste testova koje procenjuju različite mentalne sposobnosti, ali svi se zasnivaju na istoj pretpostavci – da uspeh u jednoj vrsti zadatka često prati uspeh i u drugim kognitivnim oblastima.

Rezultati se statistički prilagođavaju tako da se većina populacije nalazi između 85 i 115 poena. Samo mali procenat ljudi postiže rezultat viši od 130 ili niži od 70.

Zanimljivo je da su prosečni rezultati tokom decenija rasli. Jedno istraživanje pokazalo je da su sirovi IQ rezultati britanske dece porasli za čak 14 poena između 1942. i 2008. godine.

Inteligencija nije samo broj

Brojne studije pokazale su da IQ može biti povezan sa akademskim i poslovnim uspehom, visinom prihoda, društvenim statusom, pa čak i očekivanim životnim vekom.

Ipak, mnogi stručnjaci smatraju da IQ predstavlja samo jedan deo ljudske inteligencije.

Postoje i druge važne sposobnosti, poput emocionalne inteligencije, samokontrole, kritičkog razmišljanja i sposobnosti donošenja dobrih odluka.

Neki naučnici porede IQ sa snažnim reflektorom. On može biti veoma jak, ali ako je usmeren u pogrešnom pravcu, neće osvetliti ništa zaista važno.

Zbog toga visok IQ ne garantuje da će osoba biti racionalna, donositi mudre odluke ili ostvariti uspeh u svim aspektima života. Inteligencija je mnogo složenija od jednog broja na testu.