1. Edem

Edem je stanje koje karakteriše otečena i natečena koža. Ovo je klasičan simptom kvašiorkora. Istraživači sugerišu da to može biti uzrokovano malim količinama humanog serumskog albumina, koji je najzastupljeniji protein u tečnom delu krvi ili krvnoj plazmi. Jedna od glavnih funkcija albumina je održavanje onkotskog pritiska - sile koja uvlači tečnost u cirkulaciju krvi.

Na ovaj način, albumin sprečava nakupljanje prekomerne količine tečnosti u tkivima ili drugim delovima tela. Zbog smanjenog nivoa albumina u ljudskom serumu, ozbiljan nedostatak proteina dovodi do nižeg onkotskog pritiska. Kao rezultat, tečnost se akumulira u tkivima, izazivajući otok. Zapamtite da je edem simptom ozbiljnog nedostatka proteina.

2. Masna jetra

Još jedan simptom kvašiorkora je masna jetra, ili nakupljanje masti u ćelijama jetre. Nedostatak proteina je povezan sa bolešću masne jetre u zemljama u razvoju. Ovo stanje može izazvati upalu, ožiljke na jetri i potencijalno otkazivanje jetre. Nije jasno zašto se bolest masne jetre javlja sa nedostatkom proteina, ali istraživanje sugeriše da to može biti posledica promena u mikrobiomu creva, mitohondrijama i peroksizomalnim ćelijama. Ovo može dovesti do poremećene sinteze proteina koji transportuju masti, poznatih kao lipoprotein.

3. Problemi sa kožom, kosom i noktima

Nedostatak proteina može biti povezan sa promenama na koži, kosi i noktima. Na primer, nedostatak proteina može uticati na rast i strukturu kose, što može dovesti do stanja gubitka kose poznatog kao telogen efluvium. Kvašiorkor kod dece se takođe razlikuje po tome što se koža ljušti ili cepa, javlja se crvenilo i mrlje depigmentirane kože. Međutim, malo je verovatno da će se ovi simptomi pojaviti osim ako nemate ozbiljan nedostatak proteina.

4. Gubitak mišićne mase

Vaši mišići su najveći rezervoar proteina u vašem telu. Kada nema dovoljno proteina u ishrani, telo teži da uzima proteine iz skeletnih mišića kako bi sačuvalo važnija tkiva i telesne funkcije. Kao rezultat toga, nedostatak proteina može dovesti do gubitka mišića tokom vremena. Čak i umerena insuficijencija proteina može izazvati gubitak mišića, posebno kod starijih osoba.

U stvari, istraživanja sugerišu da bi odrasli stariji od 65 godina trebalo da unose najmanje 1 g proteina po kilogramu telesne težine, što je više od preporučene dnevne doze od 0,36 g. Povećan unos proteina može pomoći u sprečavanju sarkopenije, što je spori gubitak mišića povezan sa starenjem.

5. Veći rizik od preloma kostiju

Neunošenje dovoljno proteina može oslabiti vaše kosti i povećati rizik od preloma. Studija iz 2021. pokazala je da su učesnici koji su jeli veće količine proteina imali do 6% veću mineralnu gustinu kostiju u kukovima i kičmi od onih koji su jeli manje proteina. Nakon 5 godina, istraživači su otkrili da oni koji su jeli više proteina imaju manje šanse da dožive frakture kostiju. Istraživači iz Nacionalne fondacije za osteoporozu napominju da iako protein može imati neke prednosti za zdravlje kostiju, potrebno je više istraživanja da bi se u potpunosti razumela veza.

6. Usporen rast kod dece

Nedovoljan unos proteina može odložiti ili sprečiti rast dece. U stvari, zaostajanje u razvoju je jedan od najčešćih znakova pothranjenosti u detinjstvu. U 2020. godini, preko 149 miliona dece iz imalo je usporen rast. Deca koja redovno ne unose dovoljno proteina mogu da imaju četiri puta veće šanse da imaju zaostajanje u rastu.

7. Veća verovatnoća da ćete imati infekcije

Nedostatak proteina može uticati na vaš imunološki sistem. Na primer, unos dovoljne količine proteina ima značaj za stvaranje antitela. Studija iz 2013. godine na muškim sportistima koji su se bavili vežbama visokog intenziteta otkrila je da su učesnici koji su konzumirali ishranu sa visokim sadržajem proteina imali manje infekcija gornjih disajnih puteva od sportista koji su konzumirali ishranu sa niskim sadržajem proteina. Međutim, važno je napomenuti da je potrebno više istraživanja da bi se u potpunosti razumela veza između nedostatka proteina i infekcija.

8. Veći apetit i unos kalorija

Proteini igraju ključnu ulogu u održavanju apetita i ukupnom unosu kalorija. Ako ne konzumirate dovoljno proteina, vaše telo pokušava da povrati vaš status proteina povećavajući apetit i podstičući vas da pronađete nešto za jelo. Ovo može dovesti do konzumiranja hrane sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i masti kako bi se nadoknadio nedostatak proteina, što je poznato kao hipoteza proteinske poluge.

Međutim, hrana bogata ugljenim hidratima i mastima nije toliko zasitna hrana kao hrana sa visokim sadržajem proteina. Vremenom, ovo može dovesti do unosa previše kalorija, uzrokujući nenamerno povećanje telesne težine i gojaznost. Ako osećate glad, pokušajte da u svoju ishranu dodate hranu bogatu proteinima, prenosi Healthline.