Kada pojedemo šećer, glukoza se vrlo brzo nađe u krvotoku. U tom momentu pankreas luči hormon insulin koji je zadužen da glukozu otkloni iz krvi i prebaci je u neku formu koja će biti korišćena za energiju. Što više šećera unesemo, to će biti više glukoze u krvi i posledično se više insulina oslobađa.

U ovom momentu, telo uneti šećer može iskoristiti za energiju ili ga konvertovati u masne kiseline i skladištiti u vidu telesnih masti. Problem je što se često unosi više šećera nego što je telu potrebno u datom trenutku. Kada se unese previše šećera, insulin se pojačano luči što dovodi do brzog otklanjanja glukoze iz krvi, i rezultuje da šećer u krvi padne ispod normalnog nivoa. Kada je šećer u krvi ispod normalnog nivoa mi to osećamo kao pad energije. Rezultat – opet uzimamo nešto sa dosta šećera i sve se ponavlja u krug. To je ta zavisnost od šećera o kojoj svi pričaju.

Zavisnost se prekida tako što se vremenom jednostavno odviknete od ukusa šećera. Jedite više povrća, orašastih plodova i mlečnih proizvoda (npr. proteini surutke povećavaju proizvodnju serotonina - hormona koji se oslobađa i kada jedemo nešto slatko, a od koga se osećamo srećno). Kada god pomislite da imate pad šećera i da morate da pojedete nešto slatko, pojedite šaku badema, popijte čaj, limunadu ili jogurt.