Naučnici su proučavali ove brze reakcije kako bi otkrili na koji način mozak signalizira potrebu za zaštitom. Nedavna studija sprovedena na miševima otkriva nove veze između primitivnih moždanih centara za strah i procesa učenja koji pomažu u smanjenju tog odgovora.

„Brze instinktivne reakcije na spoljašnje podražaje mogu biti ključne za preživljavanje, ali nisu uvek optimalne“, naveli su istraživači.

„Životinje mogu da prilagode svoje ponašanje i potisnu instinktivne reakcije, ali još uvek nije u potpunosti jasno koji neuronski putevi omogućavaju ovu vrstu učenja.“

Učenje kako da suzbijemo strah

Sara Mederos, koautorka studije i neuro naučnica sa Univerzitetskog koledža u Londonu (Sainsbury Wellcome Centar), istakla je da su istraživači želeli da razjasne mehanizme koji omogućavaju učenje kontrole straha – od ponašanja do molekularnog nivoa.

Tim naučnika analizirao je aktivnost ventrolateralnog genikulatnog jedra (vLGN), strukture u mozgu koja obrađuje vizuelne signale i pokreće odbrambene reakcije.

Istraživači su otkrili da su miševi, uz ponovljenu potvrdu sigurnosti, počeli da ignorišu senku iznad sebe, koja ih je ranije terala da beže u zaklon.

Promena načina reagovanja na strah

Koristeći optogenetiku – tehniku koja omogućava aktivaciju ili deaktivaciju specifičnih grupa neurona pomoću svetlosti – naučnici su istražili interakciju viših i nižih vizuelnih regija mozga.

Kada su miševi shvatili da pretnja nije stvarna, vizuelni korteks je prepustio kontrolu dubljim moždanim strukturama. Ovaj mehanizam ukazuje na to kako mozak može blokirati refleksne reakcije kada prepozna da opasnost ne postoji. Otkriće može pomoći u razumevanju poremećaja poput anksioznosti, koja pogađa više od 40 miliona odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama.

Uloga vizuelnog korteksa

Početne faze učenja oslanjale su se na aktivnost viših vizuelnih centara, koji tumače signale iz okoline. Miševi koji nisu mogli da koriste ove zone mozga nastavili su da beže od senke, nesvesni da su u sigurnom okruženju.

Kako su procesuirali novu informaciju, njihova zavisnost od vizuelnog korteksa opala je, a ključnu ulogu preuzelo je ventrolateralno genikulatno jedro. Ova moždana struktura omogućila je stabilno usvajanje reakcije smirenosti.

Dalja istraživanja pokazala su da su endokanabinoidni signali igrali važnu ulogu u regulaciji neuronskih veza unutar vLGN-a. Ovi signali prilagođavaju komunikaciju među neuronima, omogućavajući miševima da zamene automatsku paniku smirenijim odgovorom na pokret iznad njih. Kada se ova adaptacija učvrstila, strah je nestao, čak i u prisustvu istih stimulusa.

Neuronske mreže i regulacija straha

Ovo istraživanje predstavlja značajan korak u razumevanju načina na koji mozak potiskuje strah.

„Studija pruža dragocene uvide u neuronske krugove uključene u regulaciju straha“, navela je naučna novinarka Felisiti Nelson, koja je izveštavala o istraživanju.

Nelson je naglasila da, iako rezultati otvaraju mogućnosti za razvoj novih terapija za anksiozne poremećaje, potrebno je dodatno istraživanje kako bi se ove spoznaje primenile na ljude.

Praktična rešenja za ljudsku anksioznost

Naučnici veruju da bi razumevanje ovih moždanih promena kod miševa moglo doprineti razvoju tretmana za stanja poput posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Prema podacima američkog Ministarstva za pitanja veterana, oko šest procenata populacije SAD-a će u nekom trenutku života iskusiti PTSP.

Određene terapije već se zasnivaju na ponovnom suočavanju sa uzrocima straha kako bi se umanjila preterana reakcija. Identifikovanjem tačnih moždanih centara koji omogućavaju ove promene, naučnici bi mogli poboljšati efikasnost i brzinu terapijskih metoda.

Nove metode u lečenju straha

Istraživači planiraju da unaprede metode poput fokusiranog ultrazvuka, koji bi mogao stimulisati ili oslabiti specifične moždane ćelije bez potrebe za hirurškim intervencijama. Cilj je da se utvrdi da li bi ljudi mogli da nauče da kontrolišu panične reakcije na sličan način kao miševi.

„Ako uspemo da dobijemo iste rezultate kod ljudi, mogli bismo preći na pretkliničke studije“, izjavila je Mederos.

Mnogi se nadaju da bi ova saznanja mogla otvoriti nove puteve za lečenje poremećaja povezanih sa strahom u kliničkoj praksi.

Studija je objavljena u časopisu Science.