Istraživanje sprovedeno na više od 50.000 učesnika iz UK Biobank-a otkrilo je da ljudi koji svakodnevno jedu šaku orašastih plodova mogu da smanje rizik od demencije. U poređenju sa osobama starijim od 60 godina koje ne konzumiraju orašaste plodove, oni koji su jeli do 30 grama orašastih plodova dnevno imali su 16% manji rizik od razvoja demencije u narednim godinama.

Ako su orašasti plodovi konzumirani neslani, taj procenat se povećavao na 17%. Nije bilo važno da li su orašasti plodovi oljušteni, osušeni, pečeni...

Međutim, rezultati imaju nekoliko ograničenja. Ova povezanost je uočena samo kod osoba koje nisu gojazne, spavaju normalno i ne puše ili svakodnevno konzumiraju alkohol.

Nisu pronađene značajne veze kada su analizirani samo muškarci svih starosnih grupa ili kod osoba sa drugim faktorima rizika, poput mišićne slabosti ili osećaja usamljenosti.

„Buduća dugoročna posmatračka istraživanja i klinička ispitivanja trebalo bi da procene efikasnost konzumacije orašastih plodova kao strategije za prevenciju demencije kod odraslih,“ pišu istraživači sa Univerziteta Castilla-La Mancha u Španiji.

Ovo nije prvi put da se orašasti plodovi povezuju sa zdravljem mozga. Orašasti plodovi su energetski bogate namirnice koje su bogate protivupalnim i antioksidativnim nutrijentima i jedinjenjima.

Zbog toga su naučnici pretpostavili da svojstva orašastih plodova mogu imati koristi za zdravlje mozga, a neka epidemiološka istraživanja to i potvrđuju.

U 12-nedeljnom randomizovanom kliničkom ispitivanju, istraživači su otkrili da svakodnevna konzumacija šake kikirikija poboljšava kratkoročno pamćenje i verbalnu fluentnost kod zdravih, sredovečnih osoba s prekomernom težinom.

Međutim, nekoliko drugih kliničkih ispitivanja nije pronašlo slične koristi.

Da bi razjasnili nejasne rezultate, istraživač Bruno Bizzozero-Peroni i njegove kolege sa Univerziteta Castilla-La Mancha analizirali su podatke iz UK Biobank-a, prikupljene u periodu od 2007. do 2012. godine.

Učesnici su praćeni u proseku 7 godina. Tokom istraživanja, stopa svih uzroka demencije iznosila je 2,8%. Oni koji su jeli 30 grama orašastih plodova dnevno (što je otprilike jedna šaka) imali su manju verovatnoću da se nađu u toj kategoriji rizika.

Razlozi za ovu povezanost ostaju nejasni. Trenutno nije jasno šta tačno uzrokuje različite oblike demencije.

„Do danas, farmakološko lečenje demencije pokazalo je samo skromne koristi, posebno u pogledu sprečavanja progresije bolesti,“ pišu Bizzozero-Peroni i njegove kolege.

Ipak, sve više dokaza ukazuje na to da se čak 40% slučajeva demencije može sprečiti ili odložiti promenom određenih faktora rizika iz načina života, poput pušenja, konzumacije alkohola, vežbanja ili socijalne izolacije.

Ishrana se pokazuje kao ključni faktor. Prethodna sistematska istraživanja pokazala su da su zdrave dijete, poput mediteranske, povezane sa smanjenim rizikom od demencije. S druge strane, zapadnjačka dijeta bogata zasićenim mastima, šećerom i soli izgleda da povećava rizik od demencije.

Nedavno istraživanje sprovedeno na 60.000 Britanaca otkrilo je da pridržavanje mediteranske dijete smanjuje rizik od demencije za čak 23%.

Dalje studije otkrile su da maslinovo ulje, kao osnovni deo mediteranskog načina života, može smanjiti rizik od smrti povezane sa demencijom za 28%. Ovi rezultati su obećavajući i zahtevaju dodatna istraživanja, posebno jer je samo četvrtina učesnika UK Biobank-a izvestila da redovno jede orašaste plodove.

Studija je objavljena u časopisu GeroScience.