Anksioznost je iskustvo koje je obično povezano sa iščekivanjem, stresnom situacijom i opsesivnim mislima. Može se pojaviti postepeno ili iznenada.

Simptomi anksioznosti uključuju brigu, nervozu, stres i strah. Kada se ovi simptomi pojave iznenada i intenzivni su, osoba ih može nazvati napadom anksioznosti, a da umesto toga opisuje napad panike ili epizodu teške anksioznosti, prenosi Healthline.

Šta je napad panike?

Napadi panike se javljaju iznenada i uključuju intenzivan i često nepodnošljiv strah. Napad prate izazovni fizički simptomi kao što su ubrzani rad srca, kratak dah ili mučnina.

DSM-5-TR prepoznaje napade panike i kategoriše ih kao neočekivane ili očekivane.

Neočekivani napadi panike mogu se pojaviti bez očiglednog uzroka. Očekivani napadi panike su izazvani spoljnim stresorima, kao što su fobije.

Napadi panike mogu se desiti svakome, ali više od jednog može biti znak paničnog poremećaja, stanja mentalnog zdravlja koje karakterišu iznenadni i ponovljeni napadi panike.

Simptomi napada panike naspram napada anksioznosti

Pošto napadi anksioznosti nisu formalno stanje ili iskustvo, ne postoje specifični dijagnostički kriterijumi ili simptomi za njih.

Napad panike može izazvati fizičke i emocionalne simptome, uključujući:

strepnju i zabrinutost
strah od smrti ili gubitka kontrole
osećaj odvojenosti od sveta (derealizacija) ili sebe (depersonalizacija)
lupanje srca ili ubrzan rad srca
bol u grudima
kratak dah
stezanje u grlu ili osećaj kao da se gušite
Suva usta
znojenje
valunge
drhtanje
utrnulost ili peckanje (parestezija)
mučnina, bol u stomaku ili uznemireni stomak
glavobolja
osećaj nesvestice ili vrtoglavice

Možda je nekada teško utvrditi da imate napad panike. Imajte na umu sledeće:

Uzrok: Anksioznost je obično povezana sa nečim što se doživljava kao stresno ili preteće. Napadi panike nisu uvek izazvani stresorima. Oni se najčešće javljaju iz vedra neba.

Nivo uznemirenosti: Dok anksioznost može biti blaga, umerena ili teška, napadi panike su intenzivno iskustvo. Na primer, možda nećete moći da se krećete ili reagujete kada imate napad panike.

Reakcija „bori se ili beži“: Tokom napada panike, odgovor tela „bori se ili beži“ preuzima kontrolu. Fizički simptomi su često intenzivniji nego kada se samo osećate anksiozno.

Brzina početka: Napadi panike se obično javljaju naglo i mogu trajati nekoliko minuta ili sati.

Efekat: Napadi panike mogu da izazovu intenzivne brige ili strahove u vezi sa novim napadom. Ovo može uticati na vaše ponašanje, navodeći vas da izbegavate mesta ili situacije za koje mislite da bi mogli da izazovu napad panike.

Uzroci napada panike naspram napada anksioznosti

Svi su različiti i mogu da se jave zbog raznih situacija. Možda ste zabrinuti zbog prvog sastanka, intervjua za posao ili pronalaženja rešenja za neočekivani lični problem. Ova anksioznost može biti blaga do ozbiljna, u zavisnosti od vaših emocionalnih resursa i podrške.

Napadi panike mogu se pojaviti iz očekivanih ili neočekivanih razloga.

Neočekivani napadi panike nemaju jasne spoljne okidače. Na primer, možda dremate i budite se sa napadom panike.

Očekivani napadi panike se dešavaju kada se suočite sa poznatim okidačem. Na primer, ako se plašite letenja, mogli biste imati napad panike pre nego što se ukrcate na let.

Drugi izvori i uzroci blage do teške anksioznosti, uključujući napade panike, mogu uključivati:

stresan posao
vožnju
društvene situacije
fobije kao što su agorafobija (strah od gužve ili otvorenih prostora), klaustrofobija (strah od malih prostora) i akrofobija (strah od visine)
podsećanja ili sećanja na traumatska iskustva
hronične bolesti poput bolesti srca, dijabetesa, sindroma iritabilnog creva ili astme
hronični bol
odvikavanje od alkohola ili droge
kofein
lekove i suplemente
probleme sa štitnom žlezdom