Kako da smanjite rizik od migrene? Sedam jednostavnih koraka

Ko je najviše u riziku?

Migrena je složen neurološki poremećaj koji izaziva umerene do jake glavobolje, najčešće na jednoj strani glave.

Iako migrenu može dobiti svako, određene grupe su pod većim rizikom:

Najčešće se javlja kod osoba između 30. i 39. godine. Prvi napadi mogu se pojaviti već u adolescenciji, dok su posle 50. godine ređi. Ako u porodici postoji migrena, rizik je i do tri puta veći. Više od polovine obolelih ima naslednu predispoziciju. Žene imaju 3–4 puta veći rizik, najčešće zbog hormonskih promena, posebno estrogena. Dijabetes, visok krvni pritisak, povišen holesterol i gojaznost mogu povećati rizik od hronične migrene.

Koja stanja se često javljaju uz migrenu?

Migrena se često javlja zajedno sa drugim stanjima, iako ih ne uzrokuje:

• anksioznost
• depresija
• bipolarni poremećaj
• epilepsija
• poremećaji sna (nesanica, apneja)

Kako smanjiti rizik od napada migrene?

Ne postoji konačan lek za migrenu, ali pravilne navike mogu značajno smanjiti učestalost napada.

1. Prepoznavanje i izbegavanje okidača

Okidači su individualni, a mogu uključivati:

• jako svetlo ili treperenje
• glasne zvukove
• stres i anksioznost
• preskakanje obroka
• fizički napor i iscrpljenost
• određene lekove
• jak miris
• pušenje
• promene vremena

Kod nekih osoba okidači su i:

• stari sirevi
• alkohol
• kofein ili nagli prestanak konzumacije kofeina
• prerađeno meso
• čokolada
• jogurt

Vođenje dnevnika može pomoći u prepoznavanju ličnih okidača.

2. Ishrana

Zdrava i redovna ishrana može smanjiti učestalost napada:

• birajte integralne namirnice bogate vlaknima
• pijte dovoljno vode
• izbegavajte previše prerađene hrane, soli i šećera
• jedite voće i povrće svakodnevno
• ograničite alkohol i kafu
• ne preskačite obroke
• jedite u približno isto vreme
• izbegavajte poznate prehrambene okidače

3. Fizička aktivnost

Iako preterani napor može izazvati migrenu, redovno vežbanje ima zaštitni efekat:

• poboljšava cirkulaciju
• smanjuje stres i anksioznost
• poboljšava san
• utiče na raspoloženje

Važno je uvežbati ritam bez preopterećenja.

4. Upravljanje stresom

Stres je jedan od najčešćih okidača, pa pomažu:

• duboko disanje
• meditacija
• joga
• šetnja i istezanje
• vođenje dnevnika
• druženje i hobiji
• psihološka podrška

5. San

Loš ili neredovan san može pogoršati migrenu:

• spavajte 7–8 sati
• idite u krevet u isto vreme
• izbegavajte ekrane pre spavanja
• spavajte u tamnoj i tihoj prostoriji
• smanjite kofein i alkohol uveče

6. Terapija i lekovi

Određeni lekovi mogu pomoći u prevenciji migrene, uz preporuku lekara:

• beta-blokatori
• antiepileptici
• antidepresivi
• ACE inhibitori
• blokatori kalcijumskih kanala
• CGRP terapije
• botoks injekcije

7. Komplementarne metode

Dodatne metode koje mogu pomoći:

• akupunktura
• kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT)
• tehnike relaksacije

Kada se obratiti lekaru?

Ako imate učestale glavobolje, dijagnozu migrene ili primetite promene u obrascu napada, važno je da se obratite lekaru. Stručnjak može pomoći u identifikaciji okidača i izboru terapije koja vam najviše odgovara.