Ovo je posebno značajno  kada je u pitanju kardiovaskularno zdravlje, prema studiji objavljenoj u "Journal of the American College of Cardiology".

Istraživanje je takođe pokazalo da su žene koje su vežbale kraće vreme postigle slične ili čak veće zdravstvene koristi u poređenju sa muškarcima, prema izveštaju Medical News Today. Tokom dve decenije, naučnici iz Nacionalnog instituta za zdravlje Sjedinjenih Američkih Država pratili su zdravstveni status velike grupe od 400.000 muškaraca i žena.

Naučnici su zaključili da su žene koje su redovno vežbale imale smanjenje rizika od prerane smrti za 24% tokom istraživanja. Takođe su primetili 36% manji rizik od fatalnog srčanog udara, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih problema u poređenju sa ženama koje nisu redovno vežbale.

Slično, muškarci koji su redovno vežbali pokazali su 15% manju verovatnoću prerane smrti i 14% manji rizik od fatalnih kardiovaskularnih ishoda u poređenju sa muškarcima koji su vodili sedentaran način života, prema istraživanju.

Koliko vežbanja je dovoljno?

Istraživanje je pokazalo da muškarcima odgovara oko 300 minuta umerene fizičke aktivnosti ili 110 minuta snažne fizičke aktivnosti svake nedelje.

Kod žena koje su praktikovale umerenu aerobnu vežbu 140 minuta nedeljno, zabeležen je 18% manji rizik od prerane smrti. Sa samo 57 minuta intenzivnog aerobnog vežbanja nedeljno, primećen je 19% manji rizik od smrti, što ukazuje na to da žene ostvaruju veće koristi od kraćih perioda vežbanja.

Da bi postigli iste beneficije kao i žene, muškarci su morali da vežbaju dvostruko više. Konkretno, primećen je 18% manji rizik od smrti nakon 300 minuta umerene aerobne vežbe sedmično, i 19% manji rizik nakon 110 minuta intenzivnog vežbanja sedmično.

Redovno vežbanje donosi koristi koje nisu samo vezane za kardio vežbe, već i za trening snage, pri čemu se primećuje veći pozitivan uticaj kod žena u poređenju sa muškarcima.

Na primer, žene koje su redovno vežbale snagu pokazale su 19% manji rizik od smrti, dok je ovaj procenat kod muškaraca bio 11% u odnosu na njihove neaktivne vršnjake.

Kada je reč o kardiovaskularnim tegobama, žene koje su praktikovale trening snage imale su 30% manji rizik, dok je kod muškaraca ovaj rizik bio 11%.

Naučnici objašnjavaju da su ove razlike verovatno rezultat anatomskih i fizioloških razlika između muških i ženskih tela, koje se manifestuju u neuromuskularnoj funkciji, gustini kapilara, metabolizmu masti i kontrolisanju gladi.

„Važan zaključak ove studije je da, bez obzira na pol, redovno vežbanje značajno smanjuje razvoj kardiovaskularnih tegoba“, zaključila je dr Elenor Levin, kardiolog i profesor na Stanfordu.