Dugoročni efekti nedostatka sna su ozbiljni.

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem je glavni informativni autoput vašeg tela. San je neophodan za njegovo pravilno funkcionisanje, a hronična nesanica ometa način na koji telo prenosi i obrađuje informacije.

Tokom sna se formiraju putevi između moždanih ćelija (neurona) koji vam pomažu da zapamtite novo naučene informacije. Nedostatak sna iscrpljuje mozak, pa on ne može efikasno da obavlja svoje funkcije. To može otežati koncentraciju, učenje i obradu informacija. Reakcije tela mogu biti usporene, što povećava rizik od nesreća.

Nedostatak sna utiče i na mentalne sposobnosti i emocionalno stanje. Moguća je pojava nestrpljenja, naglih promena raspoloženja, slabe kreativnosti i lošijeg donošenja odluka.

U ekstremnim slučajevima mogu se javiti halucinacije – viđenje ili slušanje stvari koje ne postoje. Kod osoba sa bipolarnim poremećajem, nedostatak sna može izazvati manične epizode.

Psihološki rizici uključuju:

impulsivno ponašanje

anksioznost

depresiju

paranoju

suicidne misli

Moguće je i da tokom dana doživite tzv. mikrosan, kratak gubitak svesti u trajanju od nekoliko sekundi. Mikrosan je posebno opasan ako vozite ili upravljate teškim mašinama.

Imuni sistem

Tokom sna, imuni sistem proizvodi zaštitne supstance poput antitela i citokina koje pomažu u borbi protiv infekcija. Neki citokini pomažu i da se lakše zaspi, što dodatno jača odbrambeni mehanizam organizma.

Ako ne spavate dovoljno, vaše telo ne može da stvori dovoljan broj ovih zaštitnih molekula. Samim tim, teže se oporavljate od bolesti, a povećava se i rizik od hroničnih stanja kao što su dijabetes tipa 2 i bolesti srca.

Respiratorni sistem

San i disajni sistem su povezani u oba smera. Poremećaj disanja u snu, kao što je opstruktivna apneja, može prekidati san i narušiti njegov kvalitet.

Česta buđenja tokom noći mogu izazvati deprivaciju sna, što vas čini podložnijim respiratornim infekcijama poput gripa i prehlade. Takođe, može pogoršati već postojeća stanja poput hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).

Digestivni sistem

Nedostatak sna, uz prejedanje i fizičku neaktivnost, predstavlja dodatni faktor rizika za gojaznost. San utiče na nivoe hormona leptina i grelina, koji regulišu osećaj gladi i sitosti.

Bez dovoljno sna, nivo leptina opada, dok grelin raste – što može izazvati prekomeran apetit, posebno noću. Nedostatak sna često vodi i ka umoru koji smanjuje motivaciju za vežbanje, što dodatno utiče na telesnu težinu i zdravlje.

San takođe igra ulogu u regulaciji insulina, hormona koji pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi. Deprivacija sna smanjuje osetljivost tela na insulin, povećavajući rizik od dijabetesa tipa 2.

Kardiovaskularni sistem

San utiče na procese koji održavaju zdravlje srca i krvnih sudova: regulaciju šećera, krvnog pritiska i upalnih procesa. Takođe omogućava telu da obnavlja i leči srce i krvne sudove.

Osobe koje redovno spavaju manje od preporučenog imaju veći rizik od infarkta i moždanog udara.

Endokrini sistem

Proizvodnja hormona zavisi od sna. Za stvaranje testosterona, neophodna su najmanje 3 sata neprekinutog sna – otprilike koliko je potrebno do prve REM faze. Buđenje tokom noći može poremetiti ovu produkciju.

To takođe utiče na rastni hormon, koji je ključan za razvoj, regeneraciju tkiva i izgradnju mišićne mase, naročito kod dece i adolescenata.

Lečenje nedostatka sna

Najosnovniji i najefikasniji način lečenja je – spavanje! Idealno 7 do 9 sati svake noći.

Međutim, ukoliko hronično patite od nesanice, možda vam je potrebna pomoć lekara ili specijaliste za spavanje, koji može dijagnostikovati i tretirati eventualni poremećaj sna.

Najčešći poremećaji spavanja su:

opstruktivna apneja

narkolepsija

sindrom nemirnih nogu

hronična nesanica

poremećaji cirkadijalnog ritma

Za dijagnostiku se često koristi studija spavanja, koja može da se radi u centru za spavanje ili kod kuće pomoću posebnih uređaja.

U zavisnosti od dijagnoze, lečenje može uključiti lekove, promenu životnog stila ili uređaje za disanje tokom sna (npr. CPAP kod apneje).