Koliko sreće je dovoljno da bismo bili zdraviji?
Novo istraživanje pokazuje da sreća nije samo prijatan osećaj već i stvaran pokazatelj boljeg zdravlja. Naučnici su otkrili da zemlje čiji stanovnici imaju prosečan nivo zadovoljstva životom viši od 2,7 na skali od 1 do 10 beleže znatno manje stope smrtnosti od hroničnih bolesti poput srčanih oboljenja, raka, dijabetesa i astme.
31-10-2025
|11:38
|Autor / Izvor: Naxi media
Studija, objavljena u časopisu Frontiers in Medicine, analizirala je podatke iz 123 zemlje prikupljene tokom 15 godina. Koristila je takozvanu „Life Ladder“ skalu - globalni pokazatelj subjektivnog blagostanja koji meri koliko ljudi smatraju da im je život dobar. Ispitanici su sami ocenili svoje zadovoljstvo od nule (najgori mogući život) do deset (najbolji).
Rezultati su pokazali da postoji svojevrsni „prag sreće“ - tek kada nacija pređe nivo od 2,7, stanovništvo počinje da oseća zdravstvene koristi povezane sa srećom. Za svako povećanje opšteg zadovoljstva za 1%, broj smrtnih slučajeva od hroničnih bolesti smanjuje se za prosečnih 0,43%. To znači da i najmanji porast osećaja blagostanja može imati stvaran uticaj na javno zdravlje.
„Sreća nije samo lični doživljaj već i merljiv javnozdravstveni resurs“, objašnjava profesorka Julija Juga sa Univerziteta u Albi Juliji, koja je vodila istraživanje. Ona dodaje da se zdravstvene koristi povećavaju bez gornje granice - ne postoji „previše sreće“.
Drugim rečima, što je populacija zadovoljnija, to su i zdravstveni pokazatelji bolji. Naučnici veruju da ulaganje u dobrobit ljudi, kroz bolje socijalne uslove, podršku zajednici i zdravu životnu ravnotežu može stvoriti začarani krug blagostanja: srećniji ljudi imaju bolje zdravlje, a bolje zdravlje dodatno podstiče sreću.
