Upravo je ovaj film probudio ponovno interesovanje javnosti za ovu istorijsku ličnost, a mi vam donosimo deset zanimljivih činjenica o njemu koje će vas možda iznenaditi.

U mladosti je mrzeo Francusku 

Jedan od najpoznatijih Francuza u istoriji odrastao je mrzeći zemlju kojom će upravljati i koja će ga pretvoriti u nacionalni simbol. Napoleon je smatrao Francusku ugnjetačem rodne Кorzike i mrzeo je, uprkos tome što je služio u francuskoj vojsci.

Imao je kompleks zbog naglaska

Napoleon je bio rodom sa Кorzike, ostrva koje je pripadalo Republici Đenovi i koje je prodato Francuskoj samo godinu dana pre nego što se rodio. Francuski se nije govorio u njegovoj porodici i on ga je sam naučio tek sa 10 godina. Čak i tada, zadržao je snažan đenovljanski naglasak zbog čega se osećao manje vredno.

Postao je oficir sa 16, a borio se u revoluciji sa 20

Napoleon je demonstrirao svoje vojne talente još od detinjstva. Sa samo 10 godina, upisao se u vojnu akademiju, a već sa 16 godina završio je kao artiljerijski potporučnik. Kada je izbila Francuska revolucija, sa svega 20 godina, postavljen je za drugog komandanta Nacionalne dobrovoljačke garde na Korzici.

Bio je samouk

Napoleon nije bio izuzetno uspešan učenik u školi, ali je pokazivao veliki interes za čitanje, posebno o vojnim i političkim temama. Bio je fasciniran velikim vođama iz prošlosti, naročito Aleksandrom Velikim, i često je provodio sate proučavajući njihove taktike. Njegov brzi uspon delimično se može objasniti ovim činjenicama, uz dodatak izuzetne harizme koju je posedovao.

Nije bio previše nizak, kao što mnogi misle

Napoleon je imao nekoliko nadimaka koji aludiraju na njegov navodni nizak rast, ali u stvarnosti je bio viši od francuskog proseka tog vremena, sa 168 cm. Razlog zašto se verovalo da je nizak je zbog zabune: kada je umro njegova visina je merena novom jedinicom, francuskom stopom, čija dužina je bila drugačija od engleske. Mnogi koji ga nikada nisu lično videli verovali su da je njegova visina data u engleskim stopama, što je odgovaralo visini od 157 cm.

Pokušali su da ga ubiju buretom vina

U 1800. godini, grupa rojalističkih zaverenika pokušala je atentat na Napoleona. Postavili su bačve ispunjene barutom duž rute kojom je trebao proći do Pariske opere. Međutim, kočija se kretala brže nego što se očekivalo, a osoba odgovorna za paljenje fitilja napravila je grešku u proračunu vremena. Kao rezultat toga, bačva je eksplodirala nakon što je Napoleonova kočija već prošla. Petoro ljudi je izgubilo život, ali Napoleon je ostao nepovređen.


Kidnapovao je rimskog papu

Godine 1809. Napoleon je odlučio da se razvede od svoje prve žene, Žozefine, da bi se oženio ćerkom austrijskog cara. Pošto papa Pije VII nije bio voljan da odobri ovaj potez, Bonaparta je uhapsio papu i "pozvao" ga da boravi u Francuskoj dok ne prihvati ovaj i druge njegove zahteve, kao što je potpisivanje konkordata u korist njegovih interesa.

Betoven je želeo da mu posveti simfoniju

Kompozitor Ludvig van Betoven osećao je mešavinu divljenja i neslaganja prema Napoleonu. Betoven je bio fasciniran usponom ovog čoveka skromnog porekla koji je dostigao visoke položaje, te je prvobitno planirao da mu posveti svoju Treću simfoniju pod nazivom Eroika. Međutim, kada se Napoleon proglasio za cara, Betoven, koji je podržavao liberalne ideje, bio je razočaran njegovim arogantnim stavom. Zbog toga je promenio naslov simfonije u "Herojska simfonija, sastavljena za proslavu sećanja na velikog čoveka".

Njegov omiljeni konj je uzet kao ratni plen

Napoleon je gajio veliku strast prema konjima: imao ih je 130, od ​​kojih mu je omiljeni bio Marengo. On ga je pratio u najvažnijim bitkama. Kod Vaterloa, Marengu je na bojnom polju pronašao britanski poručnik, koji ga je odveo u Englesku i prodao potpukovniku Vilijamu Angerštajnu. Angerštajn je držao Napoleonovog konja sve dok nije umro, ali priča se tu ne završava: dao je njegova prednja kopita da se pretvore u burmutije.

Da li je umro od trovanja?

Decenijama se spekulisalo da su engleski protivnici Napoleona namerno otrovali tokom njegovog izgnanstva na ostrvu Sveta Jelena. Ipak, ova tvrdnja je samo delimično tačna: Napoleon jeste otrovan, ali ne s namerom. Papir koji je oblagao zidove njegove rezidencije, koju je sam odabrao, sadržavao je visoko otrovno jedinjenje arsena. Ovo jedinjenje je široko korišćeno u to vreme za dobijanje zelene boje papira, a verovatno je bilo uzročnik raka stomaka koji je na kraju doveo do njegove smrti.