Draga Ljočić je rođena u Šapcu 25. februara 1855. godine. Pošto je završila Licej, 1872. je postala prva Srpkinja koja je pohađala ciriški medicinski fakultet. Tokom studija, Draga Ljočić se susrela sa ruskim studentkinjama preko kojih se upoznala sa idejama i učenjima ruskih nihilista, što je ključno uticalo na formiranje njenih političkih stavova i definisalo njen odnos prema feminizmu. Kada je 1876. počeo srpsko-turski rat (1876-78) napustila je studije i pridružila se srpskoj vojsci kao bolničarka. Nakon učešća u borbi na Šumatovcu odlikovana je činom poručnika. Po završetku rata vratila se u Cirih, gde je 1879. Draga Ljočić diplomirala sa temom Prilog operativnoj terapiji fimbrioma materice i tako postala prva srpska lekarka.

Draga Ljočić je jedna od najinteresantnijih žena u modernoj istoriji Srbije. Od kada je započela karijeru lekarke neprestano se borila sa mizoginim, muškim svetom koji je pokušao da je na svaki način diskvalifikuje i ukloni sa mesta koja su joj po svemu pripadala. Teško se zaposlila u državnoj službi. Nije imala pravo na jednaku platu, niti penziju. Od mladosti je vodila ličnu borbu za profesionalno izjednačavanje muškaraca i žena i tu borbu je prenosila i na ženske ogranizacije koje je osnovala sa svojim malobrojnim istomišljenicama. Javno se zalagala za sticanje prava glasa za žene, i do kraja je ostala verna mladalačkim idejama o socijalnoj jednakosti. Kao bolničarka, a kasnije i kao lekarka, učestvovala je u srpsko-turskim ratovima, srpsko-bugarskom ratu u 19. veku, kao i balkanskim i Prvom svetskom ratu u 20. veku i na taj način pokazala svoje bezgranično i neupitno rodoljublje i lojalnost otadžbini koja joj nije uzvratila sa jednakim poštovanjem i priznavanjem njenog profesionalnog rada.

Draga Ljočić je u istoriji srpske medicine zapamćena kao velika dobrotvorka i kao osoba koja često besplatno lečila decu, naročito devojčice, pošto je imala uvid u zdravstveno stanje učenica u ženskim školama. Ona je zajedno sa doktorom Lazom Lazarevićem besplatno lečila devojčice iz Ženske radničke škole. Sa dr Jovanom Jovanovićem je 1904. osnovala Materinsko udruženje i bila njegova prva predsednica. Cilj udruženja bio je staranje o napuštenoj deci i smanjivanje smrtnosti novorođenčadi. Ni ovaj filantropski projekat nije ostao bez osude javnog mnjenja. U javnosti je ovo udruženje glasno kritikovano, sa obrazloženjem da se tako širi nemoral, pošto su većina štićenica i štićenika bili vanbračna deca. Zahvaljujući velikom ugledu koji je Draga ipak uživala, ona je uspela da se izbori i dobije zgradu gde su nezbrinuta deca smeštana. Takođe se borila da Udruženje dobije izvesnu materijalnu podršku od Beogradske opštine. Bila je jedna od osnivačica i prva predsednica Društva beogradskih žena lekara, 1919, koje je bilo veoma aktivno u prikupljanju sredstava za izgradnju prve bolnice za žene i decu, u kojoj je bilo predviđeno da rade isključivo lekarke. Draga Ljočić se izuzetno zalagala da se ta bolnica što brže izgradi, ali nažalost zbog ratnih razaranja otvorena je tek 1929, tri godine posle smrti Drage Ljočić. Bolnica je dobila ime po čuvenoj škotskoj doktorki Elsie Inglis.

Bavila se javnim i pedagoškim radom iz oblasti pedijatrije. Prevela je sa ruskog knjigu doktorke Marije Manasejine Gajenje male dece. Svesna da u Srbiji u to vreme svest i informisanost majki o podizanju novorođenčadi bila na nezamislivo niskom nivou, ona u predgovoru prevoda piše "knjigu posvećujem majkama, jer od njihovog znanja zavisi valjano gajenje dece". O značaju knjige pisali su i recenzenti prevoda, lekari Laza Lazarević i Laza Dokić. Draga Ljočić se veoma interesovala za dostignuća u domenu ginekologije i akušerstva. Tako je u časopisu Srpski arhiv za celokupno lekarstvo 1895. predstavila savremene tendencije ginekološke prakse iz francuskih i nemačkih stručnih časopisa. Bila je 1880. i pomoćnica urednika Srpskog arhiva, ali je na tom mestu ostala samo nekoliko meseci pošto je septembra 1880. otputovala na Krim. Pored prevoda stručnih tekstova, Draga Ljočić je ostavila za sobom i dnevničke zabeleške, koje su veoma dragocen izvor podataka za stvaranje celovitije slike o ovoj hrabroj, pametnoj i vrednoj ženi.