Da li zajednički obroci zaista čini ljude srećnijima?

Veza između hrane i društvenih odnosa poznata je od davnina. Engleska reč „companion“, francuska „copain“ i italijanska „compagno“ potiču iz latinskog cum i pānis, što doslovno znači „s hlebom“. Kineski izraz za partnera (伙伴) potiče od sličnog pojma (火伴), koji znači „vatreni saputnik“, aludirajući na deljenje obroka pored logorske vatre.

Ali koliko su zajednički obroci zaista važni za našu sreću? Ovo je pitanje na koje su istraživači pokušali da odgovore u Izveštaju o svetskoj sreći za 2025.

Analizirali su podatke o tome koliko često ljudi dele obroke i kako to utiče na njihovo zadovoljstvo životom i pozitivne emocije.

Koliko često imamo zajedničke obroke – i kako to utiče na sreću?

Otkrili su da postoji ogromna razlika među zemljama i regionima kada je reč o učestalosti zajedničkih obroka. Uporedili su podatke iz Gallupovog svetskog istraživanja za 2022–2023. sa standardnim merama blagostanja i pronašli snažnu pozitivnu vezu između deljenja obroka i sreće u skoro svim regionima. Ne samo da su zemlje u kojima je deljenje obroka češće imale viši nivo blagostanja, već je isti obrazac primećen i među pojedincima unutar istih država.

Anketa, sprovedena na više od 150.000 ljudi iz 142 zemlje, pitala je ispitanike koliko su ručkova i večera u protekloj nedelji podelili s nekim poznatim. Rezultati su pokazali značajne razlike:

U Latinskoj Americi, oko dve trećine obroka se deli s drugima. U Paragvaju, Ekvadoru i Kolumbiji ljudi u proseku imaju više od deset zajedničkih obroka nedeljno.

S druge strane, u južnoj i istočnoj Aziji – naročito u Indiji, Pakistanu, Bangladešu, Japanu i Južnoj Koreji – manje od trećine obroka se jede u društvu.

Kako zajednički obroci utiču na sreću?

Iako se deljenje obroka i sreća povezuju svuda, ta veza je jača u nekim regionima nego u drugima. Na primer:

U Severnoj Americi, Australiji i Novom Zelandu, osoba koja obično jede sama doživljava ogroman porast u zadovoljstvu životom kada počne da deli većinu obroka (osam ili više puta nedeljno). Ovaj efekat je ekvivalentan udvostručenju prihoda!

U Latinskoj Americi, Karibima i podsaharskoj Africi ovaj efekat je dvostruko slabiji, dok je u jugoistočnoj Aziji gotovo neprimetan. Razlozi za ove razlike još uvek nisu jasni.

Zajednički obroci kao mera društvene povezanosti

Za društvene naučnike, učestalost deljenja obroka može poslužiti kao indikator društvene povezanosti – konkretnija mera od subjektivnih osećaja o društvenom blagostanju. Dok se percepcija prijateljstva može menjati kroz vreme i kulture, broj zajedničkih obroka ostaje merljiv podatak.

Istraživanja iz SAD-a, gde se American Time Use Survey sprovodi više od 20 godina, pokazuju da Amerikanci sve češće jedu sami – naročito mladi. Danas su osobe od 18 do 24 godine čak 90% sklonije da svaki obrok pojedu same nego što su bile 2003. godine. Međutim, oni koji dele makar jedan obrok dnevno prijavljuju viši nivo sreće i niže nivoe stresa, bola i tuge.

Može li deljenje obroka pomoći u borbi protiv usamljenosti?

Na osnovu ovih podataka ne može se sa sigurnošću reći da li deljenje obroka direktno povećava sreću, ili srećniji ljudi jednostavno češće jedu u društvu. Ipak, ovo istraživanje potvrđuje ranija saznanja o važnosti društvenog kapitala i ličnih interakcija za blagostanje.

U svetu u kojem se usamljenost sve više prepoznaje kao javnozdravstveni problem, možda bi trebalo da preispitamo kako i koliko često sedamo za sto s drugima. Institucije poput škola, kancelarija i domova za stare mogle bi igrati ključnu ulogu u podsticanju zajedničkih obroka. S druge strane, rad od kuće može doprineti povećanju socijalne izolacije.

Zato, ako još niste isplanirali sutrašnji ručak, možda je sada pravi trenutak da pozovete nekoga s kim biste želeli da provedete više vremena!