Slušate: Noć uz Naxi

Pesma: Poslednja igra leptira - Nataša

Noć uz Naxi
Naxi Radio
  • Poslednjih 5 pesama
    1. Poslednja igra leptira - Nataša
    2. Zdravko Čolić - Sačuvaj me Bože njene ljubavi
    3. Parni Valjak - Javi Se
    4. Osvajači - Mozda nebo zna
    5. Kiki Rahimovski - Kisa Je Padala
  • Beograd Uzivo
  • Propuštene emisije
    Ostale emisije
    1. 5. novembar - 1 - Dodir noći
    2. 5. novembar - 2 - Dodir noći
    3. 5. novembar - 3 - Dodir noći
    4. Kiki Lesendrić - Utorak - Mojih 50
    5. 4. novembar - 1 - Dodir noći
  • Preporučujemo
    Namaz od crnih maslina Namaz od crnih maslina

    Ako želite jednostavan i zdrav namaz, a još uvek niste probali ovaj od crnih maslina iznendićete se koliko ga je lako napraviti, ali i koliko je ukusan.

    Veganske tortilje Veganske tortilje

    Veganske tortilje će obožavati i veliki gurmani, ali i ljubitelji mesa...

  • Zdravlje
    Štetne navike koje usporavaju metabolizam i otežavaju mršavljenje Štetne navike koje usporavaju metabolizam i otežavaju mršavljenje

    Neke životne navike praktikujemo godinama, pa čak i decenijama, nesvesni da mogu da imaju negativan uticaj na naš metabolizam i značajno otežaju proces gubitka kilograma. Iako naizgled bezazlene, ove navike mogu da uspore metabolizam i smanje efikasnost napora koje ulažemo u postizanje željene težine.

    Nar kao saveznik zdravlja: Evo zašto bi trebalo da ga konzumiramo što češće! Nar kao saveznik zdravlja: Evo zašto bi trebalo da ga konzumiramo što češće!

    Nar je poznat kao bogat izvor antioksidansa i vlakana, koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i doprinose zdravlju probavnog sistema. Zahvaljujući ovim sastojcima, nar može doprineti očuvanju zdravlja srca, jačanju imuniteta i poboljšanju opšteg blagostanja organizma.

  • Naxi aplikacija radio 2
  • Putovanja
    Ljubljana: Idealna destinacija za produženi vikend Ljubljana: Idealna destinacija za produženi vikend

    Većina zaposlenih raduje se produženom vikendu, s obzirom na to da u ponedeljak 11. novembra obeležavamo Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se širom Evrope, ali i u Srbiji obeležava neradno. Mnogi će baš ovaj vikend iskoristiti za neko kratko putovanje, pa ako još uvek niste odlučili gde biste mogli da otpujete evo jednog sjajnog predloga, posebno ako niste u skorije vreme posetili ovaj sjajan grad.

    Magija Islanda: Svet vilenjaka i nestvarna priroda očarava turiste širom sveta Magija Islanda: Svet vilenjaka i nestvarna priroda očarava turiste širom sveta

    Teško je poverovati da postoji osoba koja nije bila na Islandu, a da joj ova "magična destinacija" nije na listi želja.

  • Preporučujemo
    Evo zašto ove dve stvari nikada ne bi trebalo prati zajedno u veš mašini Evo zašto ove dve stvari nikada ne bi trebalo prati zajedno u veš mašini

    Peškire i posteljinu većina nas pere zajedno na visokim temperaturama, verujući da će tako biti potpuno čisti i dezinfikovani. Međutim, postoji važan razlog zašto ovo zapravo nije najbolja ideja i zbog kog bi trebalo da ih peremo odvojeno.

    Oslobodite tepih neprijatnog mirisa pomoću ovog poznatog sastojka Oslobodite tepih neprijatnog mirisa pomoću ovog poznatog sastojka

    Ako ste primetili da vaš tepih ili čilim s vremenom počinje da zadržava neugodne mirise, niste jedini. Ova pojava je naročito česta u domovima s kućnim ljubimcima ili u prostorima gde se lako može proliti piće ili hrana.

  • Kursna lista
    Kupovni Srednji Prodajni
    EUR 116.18 117.00 117.82
    CHF 124.05 124.92 125.80
    USD 108.10 108.86 109.62
  • Povezani članci
  • Zašto su dinosaurusi razvili perje? Razlog nije samo letenje!

    Pre samo nekoliko decenija, pominjanje "dinosaurusa sa perjem" među naučnicima izazvalo bi čudne poglede. Ipak, sada je opštepoznato da su mnoge vrste dinosaurusa evoluirale perje, jer su arheolozi otkrili desetine dinosaurusa prekrivenih perjem ili strukturalno sličnim pokrovima tela.




    26-09-2024 | 10:44 | Autor/Izvor: Naxi media, Earth.com

    Foto: Bigstock, Corey Ford


    Zašto i kako su dinosaurusi razvili perje?

    Dinosaurusi su razvili perje prvenstveno radi izolacije i regulacije temperature, što je fascinantna adaptacija koja pokazuje složenost evolutivnih procesa.


    Rano perje verovatno je ličilo na jednostavne filamente ili paperjaste strukture, koje su malim teropodima pomogle da održe telesnu temperaturu, naročito u hladnijim sredinama ili tokom klimatskih promena.


    Ova izolacija bila je posebno korisna za manje vrste sa visokim odnosom površine tela i zapremine, omogućavajući im da sačuvaju energiju i opstanu u različitim staništima. Pored termičkih prednosti, perje je imalo ključnu ulogu i u komunikaciji i vizuelnim signalima. Da li je raskošno perje moglo služiti za privlačenje partnera, potvrdu dominacije ili zastrašivanje predatora?

    Vremenom, kako je perje postajalo složenije i specijalizovanije, omogućavalo je dodatne funkcije, poput pomaganja u ravnoteži i upravljanju, a u određenim lozama postavilo je temelje za razvoj leta.


    Tako evolucija perja predstavlja složen proces vođen različitim selektivnim pritiscima, što pokazuje da je njihova uloga daleko veća od samog letenja.


    Dinosaurusi sa perjem koji nisu bili nalik pticama


    Prvi "neptičji" dinosaurus sa perjem bio je Sinosauropteryx. Ova vrsta bila je mali mesožder, prekrivena finim paperjem i prugama crvene i bele boje koje su mu omogućavale da se stopi sa vegetacijom.


    Još jedna pernata vrsta, Yutyrannus, bila je dinosaurus nesposoban za letenje, ali nije bio ništa manje zastrašujući od svojih letačkih rođaka. Ovaj dinosaurus bio je prekriven paperjastim perjem od glave do repa, što nas podseća da perje nije služilo samo za ukras ili let, već i kao izolacija za regulisanje telesne temperature.

    Perje nije isključivo za letenje

    Šta se dešava kada izjednačimo letenje sa nultom važnosti? Pa, perje ne nestaje. Na scenu stupa Psittacosaurus sa strukturalnim čekinjama samo na repu. Njihova funkcija je i dalje misterija, ali ko ne bi prepoznao ove jedinstvene, duge repne čekinje koje upadaju u vidno polje?


    Dinosaurusi sa perjem i krljuštima


    Da li ste znali da su perje i krljušti koegzistirali na istom dinosaurusu? Juravenator, dinosaurus veličine ruke, imao je i krljušti i perje. Fascinantno je zamisliti da je perje u početku bilo samo delimičan pokrov pre nego što je evoluiralo u opsežnije prikaze.


    Ne smemo zaboraviti ni na Caudipteryx, koji uprkos tome što nije ptica, pokazuje upečatljive sličnosti. Nesposoban da leti, Caudipteryx je imao perje koje je bilo neophodno za život na tlu. Njegovo perje na repu bilo je pandan paunovom repu, dodajući element komunikacije.

    Dinosaurusi u duginim bojama

    Zapanjujuće je to što nam fosilni zapisi prikazuju dinosaurusa Caihong, toliko šarenog da njegovo ime znači "duga". Ovi predatori imali su iridescentni sjaj, slikajući živopisnu sliku života u jurskom periodu.


    Naravno, ne bi sve bilo zanimljivo bez misterija. Tu je Concavenator – iako nije pronađeno perje uz njegov skelet, postoje naznake na kostima ruku koje sugerišu delimičnu pernatost.


    Ipak, ova interpretacija ostaje tema za raspravu među stručnjacima. Tianyulong recimo donosi više pitanja nego odgovora. Kao biljojed, nije blizak pticama, ali dodaje složenost našem razumevanju porodičnog stabla pernate dinosauruse.

    Da li je perje imalo zajednički koren među ranim dinosaurima ili se razvilo nezavisno više puta?


    Uticaj pernatih dinosaurusa na nauku


    Otkriće pernatih dinosaurusa ima značajan uticaj na moderne naučne discipline, posebno na evolutivnu biologiju i proučavanje porekla ptica. Postojanje perja među različitim vrstama dinosaurusa izaziva prethodnu krutu klasifikaciju drevnih reptila i ptica otvarajući rasprave o širim evolutivnim prednostima perja, koje prevazilaze sposobnost letenja. Proučavanjem fosilizovanog perja, naučnici su stekli uvid u metaboličke stope ovih stvorenja i kako su mogli da regulišu telesne temperature.


    Ovo povezano razumevanje ne samo da osvetljava evolutivnu istoriju, već pruža prozor u klimatsku i ekološku dinamiku praistorijskih doba.


    Umetničke interpretacije i kulturni uticaj


    Iza naučnih istraživanja, koncept pernatih dinosaurusa je osvojio maštu umetnika i šire javnosti, što je dovelo do značajnog kulturnog uticaja.


    Paleontološka umetnost je evoluirala, sada prikazujući dinosauruse sa mnogo više pernatih detalja i grandioznosti. Ova umetnička renesansa inspiriše knjige, filmove i druge medije, prikazujući dinosauruse ne samo kao strašne gmizavce prekrivene krljuštima, već kao kompleksna i predivna stvorenja, nalik pticama koje danas poznajemo.


    Kulturne predstave prikazuju savršenu mešavinu kreativnosti i nauke, obrazujući publiku o ovim fascinantnim pernatom precima i podstičući radoznalost prema misterijama duboke prošlosti Zemlje.

    Iščekivanje novih otkrića

    Polje paleontologije je bogato potencijalnim budućim otkrićima. Najava otkrića Sinosauropteryx pre tri decenije otvorila je vrata otkrićima pernatih dinosaurusa.


    Sa svakom novom sezonom iskopavanja, sve smo bliži razumevanju da li su dinosaurusi zaista često imali paperje ili je perje nastajalo više puta.


    Lepota nauke je u njenoj neizvesnosti i neodgovorenim pitanjima. Naše razumevanje neprestano evoluira, baš kao i stvorenja koja proučavamo.


    Sa svakim otkrićem, sa svakim dinosaurumom koji otkopamo, učimo nešto više. Pa, dok nastavljamo da istražujemo stene mezozojske ere, iščekujmo koji pernati tajni ćemo otkriti sledeći, prenosi Earth.com.

  • Pročitajte i...
    Zašto mačke mrze aluminijumsku foliju? Ovo su tri zanimljiva razloga Zašto mačke mrze aluminijumsku foliju? Ovo su tri zanimljiva razloga

    Vlasnici mačaka dobro znaju da su mačke vrlo izrazite u svojim stavovima. Imaju snažna osećanja prema mnogim stvarima u svom okruženju, a aluminijumska folija nije izuzetak. Većina mačaka ne voli aluminijumsku foliju, dok je neke čak i preziru. Ali zašto? Šta to čini aluminijumsku foliju tako strašnom da izaziva negativnu reakciju kod mačaka?

    Naučnici tvrde da čovek nije predodređen da bude budan nakon ponoći! Naučnici tvrde da čovek nije predodređen da bude budan nakon ponoći!

    Pod okriljem tame, negativne misli lako se provlače kroz um, a dok ležite budni i gledate u plafon, možete početi da žudite za "krivim" zadovoljstvima, poput cigarete ili obroka bogatog ugljenim hidratima. Mnogo dokaza ukazuje na to da ljudski um funkcioniše drugačije kada je budan tokom noći. Posle ponoći, negativne emocije privlače više pažnje od pozitivnih, opasne ideje postaju primamljivije, a inhibicije slabe.

    Miranda Mesec po imenu "Miranda" u orbiti oko Urana možda ima okean i potencijal za život!

    Nova studija ukazuje na uzbudljivu mogućnost: da Uranov mesec Miranda, koji se nalazi u dalekim prostranstvima našeg Sunčevog sistema, može skrivati okean ispod ledene kore, što ga čini potencijalno pogodnim za vanzemaljski život.

  • Komentari

    Komentara: 0

    Postavi komentar: