U junu 2009. godine, svet je bio šokiran vestima o smrti Majkla Džeksona, čiji je gubitak emotivno pogodio milione ljudi širom sveta. Njegova sahrana održana u Staples Centru u Los Anđelesu privukla je ogroman broj ljudi, dok je direktni prenos događaja pratilo nekoliko miliona ljudi. Slično tome, 1997. godine, mnogobrojni ljudi su se okupili kako bi odali počast princezi Dajani tokom njenog pogreba i svečane povorke, pokazujući kako javni gubitak nekoga koga su poznavali samo kroz medije može duboko dirnuti ljude širom sveta.

Isti fenomen se ponovio sa ličnostima kao što su Džon Lenon, Nelson Mandela, Elvis Prisli i mnogim drugim. Ukoliko bilo ko od nas malo varti film unazad, verovatno će se setiti prilike u kojoj je na nas uticala smrt poznate ličnosti, piše Monika Pakon-Basalo sa Univerziteta u Navari za The Conversation. 

Zašto su nam poznate osobe "bliske"?

Razmišljate li ikada o razlozima zbog kojih se osećamo povezani s nekim koga nikada nismo sreli? S psihološkog stanovišta, postoji nekoliko teorija koje pomažu da se bolje razume ovaj fenomen.

Prvo, ta bliska povezanost proizlazi iz društvene povezanosti i pojma parasocijalnosti. Ovaj koncept odnosi se na jednosmerni odnos koji pojedinac može razviti s javnom ličnošću isključivo putem medija. U proteklim decenijama, prepreke koje su nas ranije udaljavale od detaljnog saznanja o životima naših omiljenih poznatih ličnosti značajno su se smanjile.

Кorišćenje društvenih mreža i mogućnost pristupa informacijama "iz prve ruke" preko njihovih ličnih naloga čini da se osećamo "bliži" ovim javnim ličnostima. Čak i kada vidimo loše snimljenu fotografiju paparaca u trenutku koji bi trebao da bude privatan ili čujemo o njihovim porodičnim problemima ili razvodima, naš subjektivan osećaj bliskosti postaje veći. Ovo nas dovodi do ideje da su ove poznate ličnosti ljudska bića poput nas.

Štaviše, kada mnogi ljudi dele taj osećaj bliskosti, smrt slavne ličnosti može da izazove "efekat emocionalne zaraze", u kom emocije i emocionalna stanja drugih ljudi utiču na naša.

Ova emocionalna veza potvrđuje značaj te slavne ličnosti u našim životima i spaja nas s onima koji takođe dele tu emotivnu vezu. Ovaj osećaj se temelji na zajedničkim kulturnim vezama.

Poznate ličnosti često predstavljaju vrednosti, trenutke ili dostignuća koja su kulturno značajna. Njihov uticaj nadmašuje pojedinačni nivo i postaje integrativni deo kolektivne kulture. Gubitak kulturno relevantne ličnosti suočava nas s kolektivnim osećajem gubitka, podsećajući nas na smrtnost unutar šireg kulturnog konteksta.

Identifikacija i projekcija

Ne samo da osećamo površnu bliskost zasnovanu na informacijama iz prve ruke sa ovim slavnim ličnostima, već nam oni često postaju i uzori, kako ističe psiholog Albert Bandura.

Ova perspektiva sugeriše da se ljudi identifikuju sa poznatima, projektujući na njih sopstvene želje, težnje i emocije. Кada slavna ličnost umre, ta identifikacija i projekcija mogu da izazovu bol koji je sličan onome što bismo osetili kada izgubimo nekoga koga poznajemo, stvarajući istinski osećaj tuge.

Dok se prisećamo ličnih uspomena, shvatamo da su ove poznate ličnosti ostavile neizbrisiv trag u našim životima. Naša vremenska linija isprepletena je s trenucima koje "delimo" s ovim javnim ličnostima, bilo kroz serije u kojima su glumili, koncerte koje smo posetili ili kroz druge događaje koje smo povezali s njima.

Život postaje refleksija našeg vlastitog rasta i razvoja, naših iskustava, radosti i izazova s kojima smo se susreli. Gubitak nekoga koga smatramo bliskim i uzorom suočava nas s vlastitom smrtnošću, podstičući nas na razmišljanje o krhkosti života.

U ovom procesu, kulturne i zajedničke veze imaju ključnu ulogu. Ove poznate ličnosti nisu samo pojedinačne ikone, već predstavljaju i kulturnu tkaninu koja spaja ljude različitog porekla i iskustava. Njihova dela i postignuća postaju deo zajedničkog kulturnog nasleđa koje povezuje ljude širom sveta.

Zašto to nešto ne povezujemo sa drugim sličnim tragedijama?

Jasno je da smrt poznate ličnosti može da ima značajan uticaj na kulturu i društvo. Ali, često se suočavamo s dilemom osećanja tuge zbog gubitka jedne poznate ličnosti, dok istovremeno ne možemo uspostaviti isti nivo povezanosti s brojnim ljudima koji svakodnevno umiru zbog sukoba i tragedija širom sveta.

To ne znači nužno da nas drugi događaji ne zanimaju ili da nismo sposobni da prepoznamo njihov značaj i relevantnost u društvenom i istorijskom kontekstu.

Кljuč je u tome da smrt slavne ličnosti sa kojom osećamo bliskost nekako prevazilazi barijeru udaljenosti. Ova bliskost može postojati zato što delimo kulturne veze i zajednička iskustva sa tom osobom, što jača našu identifikaciju i empatiju prema njoj. Кada ona umre, taj osećaj gubitka može se doživeti intenzivno i iskreno.

Nasuprot tome, bolni događaji većih razmera, kao što su međunarodni sukobi i humanitarne tragedije, mogu delovati drugačije. Emocionalno izbegavanje je prirodan odgovor na takve tragedije, način da se zaštitimo od ogromne nevolje koju bismo doživeli ako bismo se potpuno uronili u njih.

Кonstantno izlaganje tragičnim globalnim vestima putem medija može dovesti do emocionalnog umora i desenzibilizacije, što otežava emocionalno povezivanje sa svim ovim situacijama.

Ipak, neophodno je istaći da postoje ljudi koji pronalaze konstruktivne načine da kanališu svoje emocije kroz aktivizam ili podržavanje dobrotvornih organizacija koje rade u oblastima pogođenim tragedijama.

Ovo im daje priliku da preduzmu konkretne akcije i da osećaju kako na neki način doprinose rešavanju ovih problema, što može pomoći u ublažavanju osećaja bespomoćnosti koji često doživljavamo suočeni sa ovom teškom stvarnošću.


Osećaj bespomoćnosti 

Osećaj bespomoćnosti čest je kada se suočavamo sa ogromnim tragedijama. Često se osećamo nesposobno da napravimo značajan uticaj, što može rezultirati emocionalnom distancom kao oblikom obrambenog mehanizma.

Međutim, ovaj osećaj proizlazi i iz našeg kulturnog konteksta gde prepoznajemo kolektivna ograničenja s kojima se suočava čovečanstvo u celini.

Tako smo svesni ove surove stvarnosti, pa se često bolu pristupa s dubljom perspektivom. Kako bismo se nosili sa kompleksnom dinamikom, često se fokusiramo na intimnije i značajnije aspekte našeg vlastitog života.

Primer za to može biti nedavni gubitak glumca Metju Perija, poznatog po ulozi Chandlera Binga u popularnoj seriji "Prijatelji". Ovaj lik, koji nas je godinama zasmejavao i donosio vredne lekcije o ljubavi i prijateljstvu, podseća nas ovih dana na vlastitu smrtnost.