Kako prenosi CNN, više od 87 odsto Sredozemnog mora je kontaminirano mikroplastikom i drugim zagađivačima, uključujući toksične metale i industrijske hemikalije, prema izveštaju Sjetskog fonda za prirodu (WWF) iz jula 2024. godine.

Sredozemno more se prostire na 46.000 kilometara obale u 22 zemlje, mnoge sa različitim ekološkim standardima i praksama. Egipat, koji daje 0,25 miliona tona plastike koja završi u Mediteranu, najveći je prestupnik, kaže WWF, a slede Turska, koja daje 0,11 miliona tona, i Italija, koja donosi 0,04 miliona tona plastike zagađenom moru - deo od 1,9 miliona plastičnih fragmenata po kvadratnom metru.

Medicinski stručnjaci konsultovani za izveštaj WWF-a kažu da ljudi mogu da unose mikroplastiku iz vodenog okruženja kroz konzumaciju morskih organizama i kroz vodu (i za piće i za flaširanje). Oni su istakli da se najveći deo unosi konzumiranjem tri glavne komercijalne vrste ribe (brancin i dve vrste skuše).

Mediteran je jedan od najvećih svetskih rezervoara morskog i obalnog diverziteta, navodi Med Sea Alliance, koja radi na zagovaranju ribarske industrije kroz bolje prakse. Kažu da teško zagađenje negativno utiče na bogatu morsku floru i faunu. Iako pokriva samo 0,7 odsto površine svetskog okeana, more ima 7,5 odsto svetske morske faune i 18 odsto svetske morske flore.

Ribolov je industrija vredna 4,6 milijardi evra na Mediteranu, a zagađenje vode je u velikoj meri uticalo na egzistenciju 180.000 ljudi koji se oslanjaju na ribolov za život, kaže WWF.

Program UN za životnu sredinu kaže da je morski ulov u Mediteranu opao za 34 odsto u poslednjih 50 godina, zbog prekomernog ribolova i plastike u vodi.

Studija iz 2023. koju je sproveo Institut za očuvanje mora arhipelaga u Grčkoj ispitala je 25 morskih životinja, uključujući osam delfina, dve foke i 15 morskih kornjača, i otkrila mikroplastične zagađivače u svima.

Rafaele Marfela, profesor napredne nauke na Univerzitetu Vanvitelli u Napulju, kaže da je zagađenje plastikom hitan globalni problem koji prevazilazi štetu po životnu sredinu.

Citirajući nedavni članak u New England Journal of Medicine, on ističe vezu između mikroplastike i nanoplastike poznate kao MNP i određenih kardiovaskularnih bolesti: „Sadašnja saznanja sugerišu da MNP mogu ući u krvotok gutanjem ili udisanjem, izazivajući upalu i oksidativni stres. Vremenom, hronična izloženost MNP-ima može ubrzati napredovanje ateroskleroze i povećati verovatnoću kardiovaskularnih događaja".

Zagađenje plastikom se smatra "stalnim" zagađivačem, što znači da kada jednom postane invazivno, ostaje tamo gde jeste.

Ako ljudi ne daju svoj doprinos da zaustave pošast zagađenja vode, odmor na Mediteranu iz snova bi uskoro mogao da postane samo uspomena.