Deo tela koji boli i svrbi je posledica toga što pčela svojim ubodom ispušta malo otrova. Ovaj otrov sadrži proteine koji izazivaju bol i mogu uticati na imuni sistem i ćelije kože.

Osoba koja nije alergična na ujed pčele biće dobro već posle nekoliko sati, ali pčele neće biti te sreće. Važno je naglasiti da pčele obično ne bodu ljude osim ako se ne osećaju ugroženo ili ako ih slučajno ne zgazite.

Problem je u tome što kada vas jednom ubode, ne može da vam izvuče žaoku iz kože. Taj ubod nije samo odbrambeni mehanizam, on sadrži i delove pčelinjeg digestivnog trakta, nerve i mišiće koji su, nažalost, neophodni za normalno funkcionisanje pčele.

Nakon što je sve izgubila, pčela nije više u stanju da opstane.

Pčele poseduju 5 očiju, dva para krila i 6 nogu. Njihovi izuzetni instinkti za preživljavanje su razvijeni tokom 130 miliona godina i više. Radilice čine većinu populacije u košnici, dok je matica odgovorna za polaganje oko 2000 jaja svakog dana. Prosečna košnica obuhvata 50.000 pčela, a one gube svoj život nakon samo jednog uboda.

Iako može delovati kao da pčele bez cilja lete ili koriste svoj vid da odrede pravac, ovi insekti su izrazito organizovani i oslanjaju se na izuzetno razvijen transportni sistem. To se suštinski sastoji od "insektnih staza" koje pčele redovno koriste dok preleću ljudske gradove ili sela, povezujući različite oblasti divljih životinja.

Bumbar takođe  potiče iz porodice pčela. Ima ovalno telo prekriveno gustom dlakom i mozak veličine makovog zrna. Naučnici su uradili eksperiment u kojem su ih obučili da igraju "bumbarski fudbal". Čak su naučili kako da postignu gol u zamenu za slatkiše. Ove iste pčele imaju još jednu neverovatnu sposobnost. Koriste svoje "smrdljive otiske" da razlikuju mirise stranaca i svojih pčelinjih rođaka... čak mogu prepoznati i svoj miris.

A tu je i matica. Jedinstvena je u svojoj koloniji i njen glavni zadatak je polaganje jaja. Ljudi često pretpostavljaju da je "matica" tu da svim ostalim pčelama kaže šta tačno da rade - ali to nije baš tako. Ima određeni uticaj, ali i bez njega košnica zaista dobro funkcioniše.

Svaka pčela je zadužena za određeni posao i poznaje svoje dnevne funkcije i zadatke zahvaljujući svojim instinktima i hemijskim signalima koje oseća i koristi kao način komunikacije. Ovi hemijski signali se prenose pomeranjem tela pod određenim uglovima u određenom vremenskom intervalu kako bi se međusobno slale poruke.

U slučaju da matica ne preživi, radilice pčele preuzimaju inicijativu u stvaranju nove matice. Umesto da je traže, one je "izgrađuju". Biraju mladu larvu i hrane je posebnom hranom poznatom kao "matični mleč". Ova srećna larva može se sada razviti u novu "kraljicu".

Pčele su izuzetno brze, mašući krilima gotovo 200 puta u sekundi. Tokom svog života, svaka pčela proizvede otprilike jednu kašičicu meda. Ove vredne životinje prave oko 100 miliona putovanja do oko 2 miliona cvetova da bi prikupile dovoljno nektara za malo meda.

Pčele spavaju 5 do 8 sati dnevno, a noću se odmaraju. Njihovi mozgovi su prilično aktivni dok se odmaraju, a neki naučnici misle da možda sanjaju. Kada dođe zima, mnogi insekti zamenjuju svoje telesne tečnosti specijalnom hemikalijom koja se zove glicerol. To je neka vrsta prirodnog "antifriza" koji im pomaže da prežive na niskim temperaturama. Međutim, pčele se samo skupljaju u košnici da bi se zagrejale, prenosi Bright Side.