1. Mitohondrijalne bolesti

Mitohondrijalne bolesti su hronični nasledni poremećaji koji se javljaju kada DNK mitohondrija ima defekte ili mutacije. Mitohondrijalne bolesti mogu se pojaviti u bilo kom uzrastu, ali se obično javljaju pri rođenju i mogu uticati na skoro svaki organ tela, uključujući mozak, nerve, mišiće, bubrege, srce, jetru, oči, uši i pankreas.

Mnogi poremećaji mogu da izazovu sekundarnu mitohondrijalnu disfunkciju i da utiču na druge bolesti. Primeri uključuju: Alchajmerovu bolest, distrofiju mišića, Lu Gerigovu bolest, dijabetes...

Otprilike jedna osoba  od 5.000 ljudi je pogođena naslednim poremećajem mitohondrija. Zbog različitih simptoma i uključenih sistema organa, mitohondrijalne bolesti se često pogrešno dijagnostikuju.

2. Stanje očiju

Patološka miopija: Nedavne studije su pokazale da su vid i struktura oka nasleđeni od majki. Ako je vaša majka imala miopiju u mladosti, velike su šanse da imate slab vid i povećan rizik od ambliopije.

Daltonizam: Daltonizam je osobina povezana sa X hromozomom. Muškarci su posebno pogođeni, jer nemaju drugi Ks hromozom koji bi se suprotstavio ovoj osobini.

3. Fizičke karakteristike

Fizičke karakteristike kao što su boja kose, tekstura kose, linija kose, koža i proširene vene nasleđene su od vaše majke.

4. Menopauza i vreme menstruacije

Iako nije uvek slučaj, ćerke obično prate svoje majke u smislu kada počnu da imaju menstruaciju i odlaze u menopauzu.

5. Inteligencija

Istraživači iz Odeljenja za socijalne i javne zdravstvene nauke Saveta za medicinska istraživanja u Glazgovu otkrili su da socioekonomski položaj i obrazovanje utiču na IQ. Prema njihovim nalazima, najbolji prediktor inteligencije bio je majčin koeficijent inteligencije. Koeficijent inteligencije učesnika ove studije razlikovao se od njihovih majki u proseku za samo 15 poena.

6. Obrasci spavanja

Prema studiji objavljenoj u časopisu Sleep Medicine, majke prenose svoje navike spavanja na svoju decu. Deca majki sa nesanicom imaju tendenciju da kasnije utonu u san i generalno manje spavaju.

7. Starenje

Nekoliko studija na životinjama pokazalo je da majčinski geni mogu da utiču na starost njihovog potomstva. Naučnici su otkrili da DNK iz mitohondrija, koju nasleđujemo samo od svojih majki, može imati ulogu u kontroli brzine starenja. Međutim, ovi nalazi još nisu potvrđeni ispitivanjima na ljudima.

8. Sposobnost gubitka ili dobijanja na težini

Možda ćete naslediti metabolizam svoje majke. Međutim, istraživači tvrde da genetika nije sve kada je težina u pitanju i da izbor načina života igra veću ulogu.

9. Poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje (ADHD)

Prema nekoliko studija, ako majka ima niži nivo serotonina, veća je verovatnoća da će njeno dete razviti ADHD kasnije u životu. Geni koji regulišu proizvodnju serotonina u mozgu prenose se sa majke na dete i izgleda da utiču na sposobnost fokusiranja.

10. Raspoloženje

Struktura kortikolimbičkog sistema, koji reguliše emocije i igra ulogu u poremećajima raspoloženja kao što je depresija, verovatnije će se prenositi sa majki na ćerke nego sa majke na sinove ili sa očeva na decu bilo kog pola. To bi moglo ukazivati na to da ćerke, bar delimično, nasleđuju raspoloženja svojih majki, prenosi MedicineNet.