Naučnici sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu sproveli su istraživanje kako bi bolje razumeli kako se ovi životinje prilagođavaju urbanom okruženju.

Rezultati su pokazali da gustina restorana, nivo asfaltiranih površina i drugi gradski faktori utiču na prehrambene navike kojota.

Ishrana urbanih kojota se menja

Gradska sredina donosi nove izazove i prilike za divlje životinje. Kako se zelene površine smanjuju, kojoti u San Francisku su prinuđeni da prilagođavaju izvore hrane. Istraživači su otkrili da ovi prilagodljivi predatori u značajnoj meri konzumiraju hranu koju obezbeđuju ljudi. „Piletina je glavni deo njihove ishrane; pronašli smo je u 72% uzoraka izmeta koje smo analizirali“, izjavila je vodeća autorka studije, Tali Kaspi, doktorand na UC Dejvisu.

Uprkos oslanjanju na ljudsku hranu, kojoti i dalje love prirodni plen kada je dostupan. Džepni goferi, uobičajeni glodari u tom području, bili su drugi najčešći izvor hrane, pronađeni u 57% uzoraka.

Među ostalim značajnim stavkama u njihovoj ishrani nalazili su se svinjetina (ljudskog porekla) i rakuni (prirodni plen).

Iako postoji zabrinutost da kojoti love domaće mačke, studija je pokazala da su ostaci mačaka pronađeni u samo 4,5% analiziranih uzoraka, što ukazuje na to da predacija mačaka nije značajan deo njihove ishrane.

Istraživanje prehrane urbanih kojota

Kako bi otkrili ove prehrambene obrasce, istraživači su prikupili više od 700 uzoraka izmeta kojota iz različitih delova San Franciska između septembra 2019. i aprila 2022.

Tim je analizirao uzorke u Laboratoriji za veterinarsku genetiku na UC Dejvisu, koristeći genotipizaciju za povezivanje izmeta sa pojedinačnim kojotima i DNK metabarkodiranje za identifikaciju njihove ishrane.

Jedan od ključnih nalaza bio je da urbani kojoti koji žive u oblastima sa visokom gustinom restorana, poput centra grada i drugih delova sa mnogo asfaltiranih površina, konzumiraju više ljudske hrane.

S druge strane, oni koji žive u zelenijim delovima, poput Presidio parka ili Golden Gejt parka, oslanjaju se više na prirodni plen. Ova razlika naglašava kako se kojoti prilagođavaju svojoj okolini u potrazi za hranom.

Studija je takođe pokazala da su pojedinačni kojoti unutar iste porodice imali slične dijete, dok su se prehrambene navike različitih porodičnih grupa značajno razlikovale.

„Ova studija naglašava ogromnu raznovrsnost prehrambenih i stanišnih afiniteta kod kojota kao vrste. To je karakteristika po kojoj su već poznati, ali studija se takođe pridružuje rastućem broju dokaza koji ukazuju na relativno uženu ishranu pojedinačnih jedinki. Oni obično ostaju pri onome što poznaju“, rekao je Ben Saks, viši autor studije i direktor Jedinice za ekologiju i očuvanje sisara na UC Dejvisu.

Povratak kojota u San Francisko

Kojoti su autohtona vrsta u San Francisku, ali su iz grada istrebljeni početkom 1900-ih. Skoro ceo vek nisu bili prisutni u urbanom pejzažu. Međutim, početkom 2000-ih ponovo su se pojavili i od tada su uspostavili stabilnu populaciju u gradu.

Danas dele prostor sa više od 870.000 ljudi na površini od samo 47 kvadratnih milja, što San Francisko čini drugim najgušće naseljenim velikim gradom u SAD.

Uprkos njihovom povratku, mnogi ljudi nisu sigurni kako da koegzistiraju sa ovim životinjama. Kojoti su oportunistički predatori, što znači da koriste svaki dostupan izvor hrane.

Iako mogu da love prirodni plen, ljudska hrana – bilo namerno ostavljena ili pronađena u otpadu – postala je važan deo njihove ishrane.

Koegzistencija sa urbanim kojotima

Kako kojoti nastavljaju da napreduju u San Francisku, važno je da stanovnici preduzmu mere za smanjenje sukoba.

Mnogi konflikti nastaju kada ljudi nesvesno obezbede hranu, ostavljajući hranu za kučne ljubimce napolju, nepravilno odlažući smeće ili ih direktno hrane. To može učiniti kojote manje plašljivim prema ljudima, povećavajući verovatnoću nežljenih susreta.

„Postoji zabluda da su kojoti gladni i da im je potrebna naša pomoć da pronađu hranu u San Francisku, a jasno je da to nije tačno“, istakla je Kaspi.

Još jedan način da se smanje konflikti jeste zaštita kućnih ljubimaca. Kojoti možda ne love aktivno mačke, ali su oportunistički predatori. Držanjem mačaka u zatvorenom prostoru i nadzorom malih ljubimaca možemo smanjiti negativne interakcije.

Budućnost kojota u San Francisku

Nalazi studije pružaju dragocene uvide u upravljanje urbanom divljinom. Razumevanjem šta kojoti jedu i kako se prilagođavaju, gradske vlasti i konzervacionisti mogu razviti bolje strategije za smanjenje sukoba i zaštitu i ljudi i divljih životinja.

Studija je objavljena u časopisu Ecosphere.