Ključ uspeha u obe grupe bila je uravnotežena ishrana, ali se razlikovala po tome koliko je procesuirane hrane sadržala.

Rezultati istraživanja

Učesnici koji su jeli minimalno prerađenu hranu unosili su u proseku 289 kalorija manje dnevno i izgubili oko 2% telesne težine, što bi za godinu dana moglo da znači i do 13% kod muškaraca i 9% kod žena.

Oni koji su konzumirali ultraprerađenu hranu unosili su manje kalorija, ali samo 119 kalorija dnevno, i u proseku izgubili 1% težine.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Medicine.

Manje procesuirane hrane - manje žudnje

U studiji je učestvovalo 55 ljudi, podeljenih u dve grupe – jednu sa minimalno prerađenom, a drugu sa ultraprerađenom hranom. Dijeta je trajala osam nedelja, nakon čega su grupe menjale režime ishrane.

Hrana je dostavljana učesnicima i bila je u skladu sa britanskim vodičem za zdravu ishranu (UK Eatwell Guide). Učesnici su mogli da jedu koliko žele, a istovremeno su popunjavali upitnike o žudnji za hranom.

Rezultat: oni koji su jeli manje prerađene hrane uspešnije su odolevali žudnji i u proseku su gubili više kilograma.

Neočekivan nalaz

Iako se ultraprerađena hrana obično povezuje sa lošim ishodima po zdravlje, istraživači su zabeležili iznenađujući rezultat – u grupi koja je jela više takve hrane nivo „lošeg“ LDL holesterola bio je niži. Stručnjaci ističu da je moguće da se radilo o specifičnim namirnicama sa manje zasićenih masti ili obogaćenim sastojcima koji snižavaju holesterol.

Ipak, dijetetičari upozoravaju da se nalazi moraju posmatrati oprezno i u kontekstu celokupne ishrane.

Zašto uravnotežena ishrana pomaže mršavljenju?

Nutricionisti se slažu da je glavni razlog mršavljenja u obe grupe to što su se učesnici pridržavali uravnotežene i hranljive ishrane, a ne samo zato što su smanjili ultraprerađene namirnice.

Kako navodi dijetetičarka Mišel Rutenstajn:

„Uravnotežena, nutritivno bogata ishrana podržava regulaciju telesne težine, zdravlje srca, metabolizam i zdravo starenje. Dok su ultraprerađene namirnice često povezane s lošim ishodima, još je važnije šta biramo da uključimo u ishranu.“

Slično mišljenje deli i dr Mir Ali, hirurg specijalizovan za gojaznost:

„Ultraprerađena hrana često sadrži aditive koji mogu biti štetni, zato je najbolje ograničiti je. Najvažnije je birati kvalitetne izvore nutrijenata.“