-
Poslednjih 5 pesama
- Parni Valjak - Uhvati Ritam
- Tap 011 - Reka
- Boris Rezak - Poslije Nas
- Van Gogh - Za Godine Tvoje
- Novi Fosili - Za dobra stara vremena
-
-
Propuštene emisijeOstale emisije
-
Preporučujemo
Palenta sa semenkama
Ako ste ljubitelj palente sa sirom ili pavlakom možda ćete poželeti da isprobate nešto novo i drugačije... Ako, ipak niste ljubitelj ove vrste obroka ovaj recept može prijatno da vas iznenadi.
Krompir sa slaninom i belim lukom
Pripremite danas zapečeni mladi krompir sa belim lukom i slaninom. Ovo je pravo prolećno jelo koje će uz zelenu salatu i mladi luk biti još ukusnije, a mnoge će vratiti u detinjstvo.
-
Zdravlje
Efekti nedostatka sna na telo!
Nedovoljno sna iscrpljuje mentalne sposobnosti i ugrožava fizičko zdravlje. Nauka je povezala hroničan nedostatak sna sa brojnim zdravstvenim problemima – od gojenja do oslabljenog imunog sistema. Ako ste ikada proveli noć prevrćući se u krevetu, znate kako ćete se osećati sutradan: umorno, razdražljivo i dezorijentisano. Ali, redovno uskraćivanje preporučenih 7 do 9 sati sna ima mnogo ozbiljnije posledice od pukog jutarnjeg umora.
Devet napitaka koje treba da izbegavate ako vodite računa o zdravlju
Neka pića koji mnogi od nas svakodnevno kozumiraju predstavljaju rizik za zdravlje. Možda smatramo da su neka zdravija i bolja opcija od gaziranih pića, ali neki podaci govore suprotno.
-
Putovanja
Ovaj gradić proglašen je najlepšim priobalnim mestom na svetu!
Prestižni magazin Architectural Digest sastavio je listu najlepših priobalnih gradova sveta, a na samom vrhu našao se Camogli, slikoviti gradić na severozapadu Italije, nadomak Đenove.
Najdinamičniji gradovi sveta: London opet na vrhu, a evo ko ga prati!
Redakcija magazina Time Out donosi pregled najuspešnijih urbanih sredina na osnovu opsežnog istraživanja IESE Cities in Motion indeksa.
-
Preporučujemo
Koje su to najčešće greške koje pravimo kad peremo veš u veš mašini?
Iako pranje veša deluje kao rutinska aktivnost, mnogi od nas prave uobičajene greške koje utiču na miris, dugotrajnost i izgled odeće. Jedna od najčešćih zabluda ogleda se u korišćenju previše omekšivača ili deterdženta, kao i u pogrešnom izboru temperature pranja.
Pet biljaka za prelepo prolećno dvorište bez mnogo održavanja
Proleće je pravo vreme da udahnete novi život svom dvorištu – bilo da raspolažete prostranim vrtom ili malim zelenim kutkom. Sadnja biljaka koje ne zahtevaju previše nege odličan je način da oplemenite prostor bez dodatnog opterećenja. Donosimo vam pet idealnih biljaka koje će uneti boju, miris i eleganciju u vaše dvorište, a pritom ne traže mnogo pažnje.
-
Kursna lista
Kupovni Srednji Prodajni EUR 116.37 117.19 118.01 CHF 124.22 125.10 125.97 USD 102.31 103.04 103.76
-
Svetski dan bajki, priča i mitova
Današnji dan posvećen je bajkama, istraživanju mitova i starim pričama.
26-02-2024 | 13:15 | Autor/Izvor: Naxi media, Days of the year
Foto: Bigstock, ddraw
Deljenje magičnih, pa i strašnih priča staro je koliko i vreme. Iako je termin „bajka“ skovala prema predanju 1697. godine d’Aulnoy (conte de fees na njenom maternjem francuskom), verovatno je da su neke bajke nastale još u bronzanom dobu pre više od 6.000 godina. I tokom većeg dela istorije, bajke su se prenosile, ne u pisanoj formi, već putem usmene tradicije, pri čemu je svaka generacija pričala i dramatizovala priče sledećoj.
Drevni koreni bajki mogu se pratiti širom sveta, od Vikram-Betaala u Indiji i Ezopovih basni u staroj Grčkoj do arapskih noći na Bliskom istoku. Tokom kasnog 17. do 19. veka pojavili su se sakupljači bajki, najpoznatiji Šarl Pero i braća Grim. Dok su braća Grim imala za cilj da sačuvaju narodne priče u njihovoj čistoj formi, dokumentujući ih na način na koji su ih pričali seljaci koji nisu umeli da čitaju ili pišu, Pero i drugi su prerađivali bajke, stvrajući jedinstven literarni i umetnički efekat. Neki pisci kao što je Hans Kristijan Andersen smišljali su svoje autentične priče.Jasno je da su bajke i dalje popularne - s obzirom na uspeh Diznijevih filmova, uočljivo je da ove priče nastavljaju da osvajaju naša srca i maštu.
Zanimljivo je i to da je čuveni Diznijev zamak inspirisan zamkom Nojšvanštajn u Nemačkoj, koji je izgradio niko drugi do Marchenkonig (kralj iz bajke), Ludvig II od Bavarske, lično. Smešten na stenovitom brdu i sa konjskom zapregom do ulaznih vrata, Nojšvanštajn i njegova razrađena unutrašnjost obiluju mitovima i legendama - zamak je čak i dom veštičine pećine!
Bajke kroz vreme
Možda je jedan od najzanimljivijih aspekata bajki kako se one menjaju tokom vremena. Jednostavne strukture radnje, motivi i arhetipski likovi koji se ponavljaju u mnogim kulturama čine ove priče bogatim za adaptaciju i reinterpretaciju.
Iako danas bajke obično povezujemo sa literaturom za decu, možda ćete se iznenaditi kada saznate da mnoge od današnjih omiljenih priča imaju prilično mračno i uznemirujuće poreklo. Zamislite svet u kome nijedan drvoseča ne dolazi da spase Crvenkapu od vučjeg stomaka, ili u kome jedna od ružnih polusestara sebi odseče prste na nogama da joj noga stane u papuču! Od 18. veka pa nadalje mnoge bajke su ublažene i prerađene kako bi bile pogodnije za decu.
Ove priče i sam žanr su takođe prilagođeni i ponovo osmišljeni za različite vremenske periode i kulture. Pored originalnih savremenih bajki, postoje i razna prepričavanja, na primer u urbanim sredinama ili različitim zemljama.
Koliko su nam bajke važne?
Kako se često tvrdi, Albert Ajnštajn je jednom rekao: „Ako želite da vam deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu inteligentniji, čitajte im više bajki.” Možda ne bismo očekivali tako visoke pohvale za bajke od svetski poznatog teoretskog fizičara, ali Ajnštajn je definitivno umeo da prepozna važnost mašte. Bajke su neverovatno dragocene i za decu i za odrasle kada je u pitanju upoznavanje sveta u kome živimo i razvijanje sposobnosti za kreativnost.
Uzimajući u obzir vrednost i važnost bajki Naxi radio je na novoj Naxi player aplikaciji osmislio poseban kutak za najmlađe i u njega smestio najlepše bajke, basne i priče za decu. Ove bajke i priče čitaju naši poznati i proslavljeni glumci.
Poučne, zabavne i edukativne bajke i basne možete da slušate ako preuzmete novu NAXI Player aplikaciju koja je dostupna na Google Play ili App Store. Ovo je idealan način da proslavite ovaj dan!
-
Pročitajte i...
Zašto su dinosaurusi razvili perje? Razlog nije samo letenje!
Pre samo nekoliko decenija, pominjanje "dinosaurusa sa perjem" među naučnicima izazvalo bi čudne poglede. Ipak, sada je opštepoznato da su mnoge vrste dinosaurusa evoluirale perje, jer su arheolozi otkrili desetine dinosaurusa prekrivenih perjem ili strukturalno sličnim pokrovima tela.
Zemlja se sve sporije okreće – i to bi moglo da objasni zašto danas imamo kiseonik
Rotacija Zemlje usporava još od njenog nastanka pre oko 4,5 milijardi godina, a dani na našoj planeti postaju sve duži. Iako su te promene gotovo neprimetne na ljudskoj vremenskoj skali, tokom milijardi godina imale su značajne posledice – uključujući i pojavu kiseonika u Zemljinoj atmosferi, pokazuje istraživanje objavljeno 2021. godine.
Kako se određuje cena umetničkih dela? Faktori koji prave razliku
Procena vrednosti umetničkih dela je složen proces koji uključuje analizu različitih faktora koji utiču na varijacije u cenama. Umetnička dela su po prirodi heterogena i razlikuju se prema starosti umetnika, veličini dela, tehnici, žanru, poreklu, kao i pominjanjima u literaturi ili izlaganjima na izložbama.
Naučnici tvrde da su otkrili novu boju koju ljudsko oko nikada ranije nije videlo
Po prvi put, moguće je da su ljudi ugledali deo spektra boja koji se inače nalazi izvan granica naše percepcije – uključujući „plavo-zelenu boju neviđene zasićenosti“.
-
Komentari
Komentara: 0
Postavi komentar: