Deljenje magičnih, pa i strašnih priča staro je koliko i vreme. Iako je termin „bajka“ skovala prema predanju 1697. godine d’Aulnoy (conte de fees na njenom maternjem francuskom), verovatno je da su neke bajke nastale još u bronzanom dobu pre više od 6.000 godina. I tokom većeg dela istorije, bajke su se prenosile, ne u pisanoj formi, već putem usmene tradicije, pri čemu je svaka generacija pričala i dramatizovala priče sledećoj.

Drevni koreni bajki mogu se pratiti širom sveta, od Vikram-Betaala u Indiji i Ezopovih basni u staroj Grčkoj do arapskih noći na Bliskom istoku. Tokom kasnog 17. do 19. veka pojavili su se sakupljači bajki, najpoznatiji Šarl Pero i braća Grim. Dok su braća Grim imala za cilj da sačuvaju narodne priče u njihovoj čistoj formi, dokumentujući ih na način na koji su ih pričali seljaci koji nisu umeli da čitaju ili pišu, Pero i drugi su prerađivali bajke, stvrajući jedinstven literarni i umetnički efekat. Neki pisci kao što je Hans Kristijan Andersen smišljali su svoje autentične priče.

Jasno je da su bajke i dalje popularne - s obzirom na uspeh Diznijevih filmova, uočljivo je da ove priče nastavljaju da osvajaju naša srca i maštu.

Zanimljivo je i to da je čuveni Diznijev zamak inspirisan zamkom Nojšvanštajn u Nemačkoj, koji je izgradio niko drugi do Marchenkonig (kralj iz bajke), Ludvig II od Bavarske, lično. Smešten na stenovitom brdu i sa konjskom zapregom do ulaznih vrata, Nojšvanštajn i njegova razrađena unutrašnjost obiluju mitovima i legendama - zamak je čak i dom veštičine pećine!

Bajke kroz vreme

Možda je jedan od najzanimljivijih aspekata bajki kako se one menjaju tokom vremena. Jednostavne strukture radnje, motivi i arhetipski likovi koji se ponavljaju u mnogim kulturama čine ove priče bogatim za adaptaciju i reinterpretaciju.

Iako danas bajke obično povezujemo sa literaturom za decu, možda ćete se iznenaditi kada saznate da mnoge od današnjih omiljenih priča imaju prilično mračno i uznemirujuće poreklo. Zamislite svet u kome nijedan drvoseča ne dolazi da spase Crvenkapu od vučjeg stomaka, ili u kome jedna od ružnih polusestara sebi odseče prste na nogama da joj noga stane u papuču! Od 18. veka pa nadalje mnoge bajke su ublažene i prerađene kako bi bile pogodnije za decu.

Ove priče i sam žanr su takođe prilagođeni i ponovo osmišljeni za različite vremenske periode i kulture. Pored originalnih savremenih bajki, postoje i razna prepričavanja, na primer u urbanim sredinama ili različitim zemljama.

Koliko su nam bajke važne?

Kako se često tvrdi, Albert Ajnštajn je jednom rekao: „Ako želite da vam deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu inteligentniji, čitajte im više bajki.” Možda ne bismo očekivali tako visoke pohvale za bajke od svetski poznatog teoretskog fizičara, ali Ajnštajn je definitivno umeo da prepozna važnost mašte. Bajke su neverovatno dragocene i za decu i za odrasle kada je u pitanju upoznavanje sveta u kome živimo i razvijanje sposobnosti za kreativnost. 

Uzimajući u obzir vrednost i važnost bajki Naxi radio je na novoj Naxi player aplikaciji osmislio poseban kutak za najmlađe i u njega smestio najlepše bajke, basne i priče za decu. Ove bajke i priče čitaju naši poznati i proslavljeni glumci.

Poučne, zabavne i edukativne bajke i basne možete da slušate ako preuzmete novu NAXI Player aplikaciju koja je dostupna na Google Play ili App Store. Ovo je idealan način da proslavite ovaj dan!