Sedam glavnih koristi od šetnje nakon obroka

Nije reč samo o povećanju nivoa endorfina ili smanjenju stresa tokom ovih laganih šetnji koje podižu serotonin. Pokazano je da šetnja nakon jela pozitivno utiče na celokupno zdravlje, i svakako je nešto što bi trebalo uzeti u obzir nakon budućih obroka. A nemojte samo verovati nama na reč — u nastavku dr Hezer Viola, lekarka opšte prakse u Mount Sinai bolnici, objašnjava sve razloge zbog kojih bi trebalo da praktikujete šetnju nakon doručka, ručka ili večere.

Da li je bolje šetati pre ili posle jela?

I jedno i drugo može biti korisno — ali na različite načine. Dr Viola objašnjava da šetnja pre obroka izaziva hemijske reakcije različite od onih koje se javljaju posle jela. Šetnja pre obroka pomaže efikasnom sagorevanju masti i podržava gubitak telesne težine. Ako šetate otprilike pola sata nakon obroka, to može smanjiti nivo šećera i masti u krvi. Takođe, telu daje više energije za varenje, fizičku aktivnost i bolju regulaciju šećera u krvi.

Na kraju, izbor zavisi od vaših ličnih ciljeva u vezi sa zdravljem. Ali, ne možete pogrešiti — bilo da šetate pre ili posle jela, svaka fizička aktivnost doprinosi vašem zdravlju.

Prema rečima dr Viole, šetnja nakon jela donosi pet osnovnih koristi za zdravlje:

Poboljšava varenje

Smanjuje rizik od srčanih bolesti

Pomaže regulaciji šećera u krvi

Doprinosi održavanju zdrave telesne težine

Poboljšava kvalitet sna

1. Poboljšano varenje

Nadimanje, zatvor, gorušica, mučnina — sve su to neprijatni simptomi lošeg varenja nakon obroka. Jedan od načina da ih ublažite jeste kratka šetnja. “Šetnja posle jela stimuliše želudac i creva, pomažući hrani da se brže kreće kroz sistem i poboljšava varenje”, objašnjava dr Viola.

2. Smanjenje rizika od srčanih bolesti

Redovna fizička aktivnost blagotvorno utiče na zdravlje srca — snižava krvni pritisak, holesterol i smanjuje rizik od srčanog udara, šloga i drugih problema. Jedna studija pokazala je da više kratkih šetnji nakon obroka (10–15 minuta) može imati bolji efekat na zdravlje srca nego jedna duga vežba dnevno.

3. Regulacija šećera u krvi

Nepokretnost nakon jela može dovesti do naglog porasta šećera u krvi. Prema CDC-u, višak šećera u krvi može opteretiti jetru i mišiće koji ga inače skladište, što vodi ka insulinskoj rezistenciji i povećava rizik od predijabetesa i dijabetesa tipa 2. Studije pokazuju da šetnja nakon obroka može značajno pomoći u snižavanju nivoa šećera u krvi.

4. Održavanje zdrave telesne težine

Redovna fizička aktivnost je ključna za zdravu težinu, ali i kratka šetnja posle jela može pomoći u mršavljenju. “Da biste izgubili jedan kilogram, potrebno je sagoreti oko 3.500 kalorija”, kaže dr Viola, dodajući da se šetnjom troši više energije. Takođe, šetnja pomaže u regulisanju apetita i smanjuje potrebu za nezdravim grickalicama. Ona preporučuje umerenu šetnju brzinom od 5–6 km/h, ali i sporija šetnja je bolja nego sedenje.

5. Bolji san

Šetnja nakon večere pomaže regulisanju cirkadijalnog ritma, odnosno prirodnog ciklusa budnosti i sna. Takođe, smanjuje nelagodnosti u stomaku, pa je san mirniji i kvalitetniji.

6. Snižavanje krvnog pritiska

Studije pokazuju da šetnja od oko 30 minuta dnevno — ili tri puta po 10 minuta nakon svakog obroka — može značajno sniziti visok krvni pritisak.

7. Poboljšanje raspoloženja

Poznato je da vežbanje podiže nivo hormona sreće. Dr Viola kaže da šetnja podstiče lučenje dopamina i serotonina. Čak i kratka šetnja od 10 minuta može pomoći da se osećate bolje.